Kažu da je zaista tvoje samo ono što daš drugome. Što više daješ, to si bogatiji.

Svi traže, ti daješ, oni uzimaju.

Ti daješ, oni uzimaju.

Ti daješ, oni uzimaju.

Uzimaju sve dok ne postaneš potrošena ruina fizički, psihički, materijalno… Kome onda treba ruina od koje se sve kruni, otpada i zaudara?

Od ruine se beži.

Sazidaj nove temelje, nove zidove na ruini sebe. Počni od početka, pokušaj i veruj. Dok se ponovo izgradiš, zablistaš i dok te ponovo ne opustoše, živećeš. I onda opet. I sve tako.

Dok verujemo u budućnost živimo.

Čovek je mlad dokle god više gleda u budućnost nego u prošlost.