S I L A

Ničega se čovek ne boji više od ljubavi.

Zašto mu za nju treba toliko hrabrosti? Život sam daje odgovore. Sve ono što ga predstavlja u očima drugih tada mora da odbaci. Sujetu, masku ravnodušnosti, grubost, neiskrenost, sebičnost, prepametnost, … Lažni osmeh. Sve mora da skine i baci.

I ostaje go. Go golcat, nezaštićen, nesiguran. Ne zna šta ga čeka.

On pruža ruku. Hoće li se opeći? Hoće li dobiti nož ili mač, ili otrov? Podsmeh, ili zagrljaj, ruku. Toplu reč.

Ne zna.

Što bi rizikovao? Bolje je i lakše sa maskom osmeha.

Praznina u srcu se ne vidi.

Ako je okusio otrov i mač, zna, a opet ne zna… Ne zna kako može biti.

Zato ubija ljubav. Tako je bolje. Ne grize ga savest. Ne peče ga.

Završava odmah pre početka.

Čini mu se da je slobodan i jak.

Ali, ne pita se on. Srećom, ništa se ne pita.

Sila je to,

koja lomi sve.

Advertisements

M O J A

Volim moju Srbiju zbog planina i reka.

Volim moju Srbiju zbog potoka čiste vode koju mogu da pijem, onako iz ruke.

Volim je zbog zrelog voća, zbog livada i cveća.

Volim moju Srbiju zbog sira, zbog meda, zbog višnjevače i proje. Zbog mirisa toplog hleba..

Volim je zbog muzike, zbog pesme.

Volim je zbog leta i zime, zbog proleća i jeseni.

Volim je zbog šajkače i opanka, zbog frule i kola.

Zbog Solunskih junaka i svih drugih. Zbog pesnika, slikara, radnika…

Zbog krsta i Liturgije.

Volim je.

Volim je, jer je moja.

 

MA SERBIE

J’aime ma Serbie à cause de ses montagnes et de ses rivières.
J’aime ma Serbie à cause de l’eau que je peux boire dans le creux de mes mains.
Je l’aime à cause des fruits, des prairies, et des fleurs.
J’aime ma Serbie à cause de son fromage, de son miel, à cause de la liqueur de cerise et du pain de maïs. A cause de l’odeur du pain chaud.
Je l’aime à cause de la musique, à cause des chansons.
Je l’aime à cause de l’été et de l’hiver, à cause du printemps et de l’automne.
Je l’aime à cause de la šajkača*, des opankes*, des flûtes et des Kolo*
A cause des héros de Thessalonique et tous les autres. A cause des poètes, des peintres, des travailleurs…
A cause de la croix et de la liturgie.
Je l’aime.
Je l’aime car c’est ma Serbie.

*bonnet serbe ; sandales et danses folkloriques

 

W A R N I N G!

Pročitala sam u jednim našim veoma ozbiljnim dnevnim novinama, da postoji mogućnost:

  1. Ukoliko kliknete RT na V I NJ E T E, dobijate putovanje na Bora Bora.
  2. Ukoliko zapratite blog V I NJ E T E, dobijate putovanje oko sveta.

Zato oprez!

Nemojte da vam se omakne. Posebno ako vam se možda nešto i dopadne od napisanog, utiče tako da za momenat ne komentarišete politiku i  da vam malkice otupi oštrica hejta.

Oprez!

Štivo je naivno i nezrelo. Samo za hrabre.

W A R N I N G!

S T R E L A

Ma, mora da je popio malo više kupinovog vina taj Kupidon delikvent. Da, delikvent, jer je pogodio pogrešnu metu i još proverava da li je strela bila dovoljno oštra. Svašta.

Oduzmite mu oružje!

Oduzmite, čujete li!

Ko zna šta još može da uradi gađajući tako nasumice u ljudska srca, dok oči gledaju u sasvim pogrešne. O posledicama ne smem ni da govorim. Ni da mislim.

Sprečite ga!

Da se ja pitam, a ne pitam se, razoružala bih ga. Ili bih uredila tako da mu se pošalje pismo sa molbom u koga da cilja, naravno ako su saglasne obe strane. Lepo, razumno, dvoje se dogovore i kazu: Saglasni smo da budemo meta, mi smo jedno za drugo. Onda ih on lepo pogodi i oni budu srećni do kraja života.

Zbog toga Kupidon valjda i postoji.

A on, on radi šta hoće.

Lepo vam kažem: Razoružajte ga!

 

LA FLECHE

Il a sûrement du boire trop de vin de mûr ce délinquant de Cupidon. Oui, délinquant, car il a touché la mauvaise cible et en plus il vérifie si la flêche est suffisamment pointue. N’importe quoi !

Confisquez-lui son arc !

Confisquez-lui, vous entendez !

Qui sait ce qu’il peut faire encore en décochant des flêches comme ça au hasard dans le cœur des gens, lorsque leurs yeux regardent la mauvaise personne. Oh ! je n’ose même pas parler des conséquences ni même y penser.

Empêchez-le !

Si on me demandait, mais on ne le fait pas, je le désarmerais, ou alors je ferais en sorte qu’on lui envoie une lettre le priant de décocher ses flêches sur les bonnes personnes, évidemment si les deux parties sont d’accord. Simplement, intelligement, deux personnes s’entendent et disent : « Nous sommes d’accord pour être les cibles, nous sommes faits l’un pour l’autre. » Alors, il les touchent et ils vivent heureux jusqu’à la fin de leurs jours.

C’est pour cela que Cupidon existe non !?

Mais lui, lui il fait ce qu’il veut.

Moi je vous dis : désarmez-le !

S U Z A

Ništa nema ukus sličan suzi. Slana je, i mala. Jaka. Topla.

Dok klizi iz oka do usana, ne gubi na snazi ni na ukusu. Nekako su je puna usta, ako na njih kane. Ako kane na dlan opeče, ne toplotom nego silom.

Nekad se prolije poput pljuska.

Suza sreće ume da se kotrlja i pršti, ponekad i iskri.

Kad je ljuta, pecka oči.

Ljubavna je najgora. Magli vid.

Jednom mi je jedna stajala u oku na ivici kapka, dok se premišljala šta će, do jutra.

 

UNE LARME

Rien n’a le même goût qu’une larme. Elle est salée, et petite. Forte. Chaude.

Pendant qu’elle coule de l’œil vers les lèvres, elle ne perd pas en puissance et en goût. Elle remplit la bouche, si elle perle dessus. Si elle goutte sur la paume de la main, elle brûle par sa force et non par sa chaleur.

Quelquefois, elle s’abat comme une averse.

La larme de bonheur roule et crépite, et quelquefois étincelle.

Celle de colère pique les yeux.

Celle de l’amour est la pire, elle embrume la vue.

Une fois, une larme est restée au bord de ma paupière, en pleine réflexion jusqu’au matin.

N A J B O LJ I S I

Najbolji si. Ko može s tobom.

Ti možeš da se voliš, ali to ne može svako. Zapravo retko ko. Samo najjači. Samo najluđi. Voleti te, to je teško, čak nemoguće, a opet izvodljivo, ponekom… Meni.

Ne možeš mi zabraniti da te volim. Ne možeš me naterati da te mrzim. Ne možeš. Eto. Budi zao. Budi lud. Surov i grub. Budi, eto, budi i ružan.

Ne pomaže.

Ništa ti ne pomaže protiv moje ljubavi.

Dubi na glavi. Hodaj na žici. Leti na trapezu. Ništa. Ne deluje.

Doći će i taj dan, nećemo znati ni ti ni ja. Ti nećeš morati da se trudiš da te mrzim, a ja neću morati za inat da te volim.

Biće mi svejedno, tog dana, kad me zavoliš…možda.

S T R A H

Život je blago. Gde god nastao.

Osile se ljudi pa misle da je život u Somaliji manje vredan nego u Senegalu ili SAD. Da u Sloveniji on treba da bude spokojan, a u Siriji krvav. Da u Srbiji treba da bude siromašan, a u Singapuru bogat.

Misle da je silu dobro primeniti u Africi, ali loše u Evropi.

Osile se pa seju strah. Gde se strah primi umire se svakog sekunda.

Život je pobeda nad smrću. Život se nastavlja i živi.

Danas u Beogradu piješ svoje omiljeno piće u omiljenom restoranu. Sutra u Parizu, prekosutra u Londonu, nakosutra u Dalasu, pa u Rimu, Madridu…

I uvek si isti ti.

I ne može biti baš me briga ako pogine neko u Parizu ili u Madridu, jer si baš ti mogao piti svoje piće tu.

Ko veruje da se u životu umire jednom, on živi.

S L O B O D A

Da li sve neslobode potiču od egzistencijalne zavisnosti? Ili emotivne?

Emotivnu zavisnost opravdavam, ako je ona ljubav.

Sloboda, da li to znači da možeš da odeš kad god poželiš? Da kažeš?

Apsolutna sloboda je ulaz u haos.

Sloboda govora je kao hodanje po ivici noža. Oštar ili tup.

Sloboda je čaša vina na Monmartru. Sloboda, sloboda,…Sloboda je da mogu da te volim do mile volje.

 

L I B E R T E

Est-ce que toutes les entraves découlent d’une dépendance existentielle ou émotive ?

Je justifie la dépendance émotionnelle si c’est de l’amour.

La liberté, est-ce que cela signifie que l’on peut partir quand on le souhaite ? De dire les choses ?

La liberté absolue est la porte ouverte au chaos.

La liberté de parole est comme marcher sur le tranchant d’une lame. Elle est acérée ou obtuse.

La liberté c’est prendre un verre de vin à Montmartre. Liberté, liberté…

La liberté c’est pouvoir t’aimer tout mon soûl.

B U D U Ć N O S T

Kažu da je zaista tvoje samo ono što daš drugome. Što više daješ, to si bogatiji.

Svi traže, ti daješ, oni uzimaju.

Ti daješ, oni uzimaju.

Ti daješ, oni uzimaju.

Uzimaju sve dok ne postaneš potrošena ruina fizički, psihički, materijalno… Kome onda treba ruina od koje se sve kruni, otpada i zaudara?

Od ruine se beži.

Sazidaj nove temelje, nove zidove na ruini sebe. Počni od početka, pokušaj i veruj. Dok se ponovo izgradiš, zablistaš i dok te ponovo ne opustoše, živećeš. I onda opet. I sve tako.

Dok verujemo u budućnost živimo.

Čovek je mlad dokle god više gleda u budućnost nego u prošlost.

R A Z U M N I

Oholici znaju snagu svoje moći i oholost im je iz navike prešla u karakternu crtu.

Snishodljivci, ubijani u pojam, slabog karaktera, prihvataju podređenost i ona postaje deo njihovog karaktera.

Oholi-snishodljivci po potrebi, su čest soj ljudi. Oni tačno znaju kako prema pravim oholicima treba da budu potpuni snishodljivci i prema čistim snishodljivcima pravi oholici.

Razumni se podjednako normalno, ljudski ophode prema svima i  njih mrze sve tri grupe sem razumnih.

Oholici ih mrze jer nisu snishodljivi. Kako im uopšte pada na pamet da se ponašaju tako kao da su ravni s njima.

Snishodljivci ih mrze jer ih podsećaju kako su i oni nekad bili ljudi.

Oholici-snishodljivci po potrebi, ne mogu da ih smisle jer na sve načine pokušavaju da ih pretvore u čiste snishodljivce. Nemaju od njih nikakvog interesa, a sami teže da postanu čisti oholici.

Razumni su najbolje prihvaćeni od strane razumnih.

Cene čoveka prvenstveno jer je čovek, uvažavajući njegovu ličnost bez obzira ko je, gde je, kakav je.

Razumnih je sve manje, zato ako sretnete razumnog, budite srećni jer sreli ste čoveka.