U vremenu agresivnih ljudi, agresivnih reklama, da li je uopšte moguće da skroman i povučen čovek postigne bilo kakav uspeh? Postoji li uopšte mehanizam da bude primećen i da pokaže šta zna i može?

Kriminalizovane ličnosti, starlete i polusvet na jednoj, ličnosti “Ja pa ja” na drugoj, klanovi, raznorazne interesne grupe, nametnute poremećene vrednosti za instant zaradu, sve to i još što šta se postavlja pred njega kao naizgled nepremostiva prepreka.

Skromnost, nenametljivost, bezazlenost, dobronamernost…

Kao kapi koje nađu put ka okeanu.

Kako, pitamo se, neobjašnjivo je, ali moguće.

 

Probaš i uspeš…

I odjednom sam shvatio:
postoje reči bez usana.
I verovanje bez daha.
To je nekakav izazov onoga što je ispred nas,
kao da te začikuju da nešto nećeš uspeti,
a ti probaš i uspeš.

Zamisli da si sova i dužnost ti je da žmuriš
i da se bojiš svetlosti.
A ti se čvrsto zarekneš i hipnotišeš sunce.

Mika Antić