Život nas svaki dan uči. Mene je naučio da oni koji javno zastupaju određena stanovišta, privatno ih se uopšte ne pridržavaju. Valjda govoreći o njima oni sebe ubeđuju kako bi sami trebali da postupaju. Jednostavnije rečeno, govore o svojim manama.

Govore o prijateljstvu, a prijatelji su po potrebi. Govore o pažnji, a sami nisu pažljivi. Govore o poštovanju, a sami ga nemaju. Govore o kulturi, a sami su privatno nekulturni. Govore uopšte o vrlinama, a sami ih malo imaju.

Opet, oni koji koji ostavljaju utisak osoba koje sve to o čemu nas samoprozvano pametni moralisti uče, imaju u sumnjivim količinama, ili nemaju, zapravo se obično otkrije da toga imaju u izobilju.

Oni govore delima.

Život se često poigrava sa nama. Možda će sve ovo sutra biti demantovano nekim novim primerom.

“Nije čovjek ono što misli, već ono što čini.”