N O Ć

Jedina svetlost su zvezde. Krupne i sitne posute po nebu kao svetlucavi prah. Noć je letnja, topla, nema daška vetra. Čuju se samo zrikavci. Miriše trava i reka. U mreži je udobno, blago se ljulja. Ne vidim mesec, ali ostajem tako, ne tržeći ga.

Ako bi trenutak mogao da se zaustavi, nekako spakuje i pušta po potrebi, to bi bio i jedan ovakav, savršen.

Kakva je bila Vinsentova Zvezdana noć? Junska 1889. godine, blještava, u pokretu…prepuna boja. Puna nade…

Želja da je vidim odjednom me obuze potpuno. Ugradila se samovoljno u ovaj savršen trenutak. Preplela se sa Vinsentovom plavom i žutom i svetlucavim prahom neba ove noći.

Želja je spojila nespojivo.

 

Advertisements

4 thoughts on “N O Ć

  1. Винсентова ноћ је била јако СВЕТЛА. Неприродно светла… Спрам тмине у душе.
    Остало је већ познато.
    ПС Дон Меклин је отпевао вероватно једну од најлепших балада у поп музици,посвећену Винсенту, управо на ову тему:

    Поздрављам!

    Liked by 2 people

    1. Vinsent, nesrećni genije…
      Upravo mi je ovo jedna od najdražih pesama. Razmišljala sam dugo da li da je ubacim u blog, ali sam ipak odlučila da ostanem dosledna koncepciji: slika i tekst. Hvala neizmerno što je u komentaru, jer je sad blog kompletan.

      Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s