P O LJ U B A C

Dok šetam gradom, danima pokušavam da uočim parove koji se ljube. Retko, veoma retko, susretnem poneki koji se drži za ruke ili je zagrljen, ali da se ljube ne vidim. Obično ljudi idu sami, ili u grupi, bez osmeha, upalih očiju, pognutih glava. Pitam se kada je Robert Doisneau fotografisao poljupce, koliko mu je trebalo vremena za toliko fotografija poljubaca? Gledano kroz ovakvu prizmu, ceo život ili bar dva života, a živeo je relativno dugo od 1912. do 1994.

Nekada su se ljudi voleli. Bili su srećni. Ljubili su se na ulici. Ljudi su se smejali. Zašto je to nestalo? Gde je ljubav? Ako bih odlučila da fotografišem poljupce bar njih pedeset, da li bih živela toliko? Gde je ljubav? Gde?

Dobra mlada vremena

Reke su bile bistre
more čisto
hleb je bio dobar
godišnja doba padala kad im je doba
ratovi zaboravljeni
a ljudi su se voleli.

Žak Prever

Advertisements

2 thoughts on “P O LJ U B A C

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s