Dok šetam gradom, danima pokušavam da uočim parove koji se ljube. Retko, veoma retko, susretnem poneki koji se drži za ruke ili je zagrljen, ali da se ljube ne vidim. Obično ljudi idu sami, ili u grupi, bez osmeha, upalih očiju, pognutih glava. Pitam se kada je Robert Doisneau fotografisao poljupce, koliko mu je trebalo vremena za toliko fotografija poljubaca? Gledano kroz ovakvu prizmu, ceo život ili bar dva života, a živeo je relativno dugo od 1912. do 1994.

Nekada su se ljudi voleli. Bili su srećni. Ljubili su se na ulici. Ljudi su se smejali. Zašto je to nestalo? Gde je ljubav? Ako bih odlučila da fotografišem poljupce bar njih pedeset, da li bih živela toliko? Gde je ljubav? Gde?

Dobra mlada vremena

Reke su bile bistre
more čisto
hleb je bio dobar
godišnja doba padala kad im je doba
ratovi zaboravljeni
a ljudi su se voleli.

Žak Prever