T R E Š NJ E

 

Ležim u mreži i posmatram nebo kroz krošnju, dok mi zrele, kao krv crvene trešnje vise iznad glave. Podižem ruku i sa mlade grane koja se od težine plodova spustila nadamnom, uzimam dve spojene peteljkom i divim se toj besprekornoj jedrini. Kao dete sam ih stavljala na uši i zamišljala da su od dragog kamenja, a ja da sam šumska vila.

Ako ima raja ovo je jedan njegov deo. Čujem detlića kako buši rupu neumoran ne obazirući se na mene. Stopljeni s prirodom podrazumevamo prisustvo jedno drugog. Život ume da da nestvarne momente mira i potpune sreće. Kratki su, ali ih pamtimo ceo život. Mogu da osetim tu slast i jedrinu života dok mu detlić daje takt. Malo se izvijam i berem vezu od desetak na čvrtoj peteljci.

Ovaj proživljen trenutak, i još neke čarobne u sebi nosi, već klasik Amelie.

 

 

Advertisements

One thought on “T R E Š NJ E

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s