ANTIREKLAMA

Kupim dva para debljih hulahopki i dobijem dva kupona za dva parčeta pizze. Na kuponu piše da se može iskoristiti u roku od mesec dana. Zaboravila sam skroz na to. S vremena na vreme tašnu ispraznim, i to onda kad više ne mogu da se snađem od nebitnih sitnica koje često pobacam. U toku tog uspostavljanja reda u tašni, ispadoše neki papirići i taman da ih bacim, setim se, pa to su pizze.

Pozovem drugaricu, rekoh: “Kad možeš, častim pizzu?” Spremimo se i odemo u navedenu pizzeriju. Izvadim ja kupone, a ljubazna devojka kaže: “Ne možete ih iskoristiti u ovom objektu, već u drugom.” Rekoh, “Nigde to nije naglašeno.” Kaže, “Žao nam je ali takve su instrukcije.” “Dobro, dajte nam dva parčeta pizze.” Tu se mi poslužimo, proćaskamo i dogovorimo da sutra odemo u taj drugi objekat.

Sledeće veče stignemo na odredište, izvadim ja kupone, rekoh: “Dajte nam dva parčeta pizze.” Kaže mi ljubazna devojka: “Ne može, kuponi ne važe.” “Kako?”, pitam, “Piše lepo na njima da važe mesec dana, a to nije isteklo.” “Izvinite molim vas, ali ja moram da pitam.”

“Mislila sam da ovi kuponi treba da reklamiraju vašu pizzeriju, a ne da budu antireklama.”

Već mi polako želja za pizzom opada, kad glas sa druge strane slušalice odobri kupone. I tako, pokušaj reklame postade antireklama. Prijatno!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s