K O L I K O

Da li bestidnošću umirujemo nečistu savest?
Ili rušimo kočnice koje nam ne dozvoljavaju da budemo ono što smo zaista?
Da li mrzeći nekoga ili nešto vremenom, preispitujući se, dolazimo do zaključka, da li je naša mržnja bila opravdana i uopšte potrebna?
Koliko smo samo emocija utrošili na mržnju koja je naškodila prvo nama?
Koliko čovek uopšte razmišlja o negativnim emocijama, ili kao noj zabija glavu u pesak?
Zašto se mahom bavimo nečijim manama, umesto isticanjem nečijih vrlina?
Kod onih koje mrzimo, selektivnim uočavanjem isključivo mana, mi namerno negiramo vrline, kojih možda imaju mnogo više.
Kod onih koje želimo da uzdignemo, obično uočavamo samo vrline, ne baveći se manama, kojih možda mogu imati mnogo više.
Sve to stvara lažnu sliku i mi kao slušalac ili posmatrač nikada ne možemo znati dok se lično ne uverimo, što je često nemoguće, pa većina prihvata zdravo za gotovo prezentovanu istinu o nekome.
Koliko se trudimo da budemo realni?
Koliko se borimo za to da budemo realni u nerealnom svetu oko nas?

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s