DOBRO JE

Sedela je udobno za svojim stolom kafea “Cœur” i prelistavala dnevnu štampu. Volela je to mesto, bilo je prijatno. Mirisalo je na sveže kolače i kafu. Odlazila je pre podne uvek kada je bila slobodna. Ćaskala je sa zgodnim konobarom. Pogled na Sacré-Cœur bio je čaroban. Blistala je u svojoj belini.

Od kako je prestala da misli o njemu neprekidno i da se nada, mnogo joj je lakše.
Izbegavala je sve što je podsećalo na njega.
U početku je to bilo kao prolazak kroz minsko polje.
Vreme je ipak najefikasniji iscelitelj. Počela je da primećuje muškarce oko sebe. Njihove osmehe, poglede.

“Dobro je. Prošlo je.”

Kad nestane ljubavi
ostanu pesme
koje se više ne čitaju.
Ostanu mesta
gde se više ne ide.
Ostane muzika
koja se više ne sluša.

Kad nestane ljubavi…

Kad nestane ljubavi
nestane i suza
jer su isplakane.
Nestane i bola
jer se ne oseća.
Nestane i snova
jer se ne sanjaju.

Kad nestane ljubavi…

 

TOUT VA BIEN

Elle était assise confortablement à sa table au Café « Cœur » et feuilletait le journal. Elle aimait cet endroit agréable, paisible qui sentait bon les gâteaux frais et le café. Elle y venait le matin quand elle était libre. Elle discutait avec le beau serveur. La vue sur le Sacré-Cœur était magique. Il étincelait dans sa blancheur.

Depuis qu’elle ne pensait plus sans cesse à lui avec espoir, elle était soulagée.
Elle fuyait tout ce qui pouvait lui faire se le rappeler.
Au début, cela ressemblait à la traversée d’un champ miné.
Le temps est pourtant le meilleur remède. Elle se rendait compte qu’elle remarquait les hommes autour d’elle. Leurs sourires, leurs regards.

« Tout va bien. C’est passé. »

Quand l’amour disparait
Il reste les poèmes
Qui ne se lisent plus
Il reste les endroits
Où l’on ne va plus.
Il reste la musique
Qui ne s’écoute plus.

Quand l’amour disparait…

Quand l’amour disparait…
Disparaissent les larmes
Qui ont été pleurées
Disparait la douleur
Qui ne se sent plus
Disparaissent les rêves
Qui ne se rêvent plus.

Quand l’amour disparait…

Advertisements

2 thoughts on “DOBRO JE

  1. … A ne biste li nazad, jer je sada “lakše”, možda da ohrabreni probate nanovo, ali drugačije. Moja mama kaže; ne vraćaj se nikad na staro! Valjda misli, tamo gdje sam nekad bila… Ali ja nikad nisam bila ovako rasterećena od svega što me je ikad tištalo i ovoliko zbog svega ponosna na istu sebe, a ne od prošlih puta zbog kojih sam sve i pokvarila u samom začetku. Znači kad “nikad nije bilo” možda sad upali, a vrijedi rizikovati… ne iz nužde ili potrebe. Samo polako, jednostavno i, dakako, jasno; i ne ići po isti “groš”. Tako kaže moja mama, ali ja slušam sebe: tako je ostala ona bez svoje ljubavi, a ja sam isto toliko, ili bar malo manje, sa svojim smotuljkom za odlaske na leđima, ponosna i prevarena. I pošto biste se (ne)okajani i (ne)okaljani dali izgubljeni u “Nedođiji”; ja nisam i zato vas pitam: da li biste opet pokušali.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s