C I P E L E

“Onokad me izuje iz cipela, e to.”
“Misliš da možeš to ponovo da osetiš? Zar nije prekasno?”
“Mislim da s njim mogu. Osećam to.”

Ćaskale su uz vermut i bilo je prijatno, kao nekad davno, kada su ga kao mlade devojke prvi put probale.

“Više ne verujem u ljubav. Mislim da je ona samo iluzija mladosti i da je sa iskustvom, čovek više ne može osetiti. Ona je za mene samo pojam iz literature, umetnosti.”

Neverovatno je bilo da to čuje od nje, koja se zaljubljivala svakog dana.

“Mislim da si postala kukavica. Svesna si da je opasno, i da se čovek od eventualnog udarca u našim godinama ne može oporaviti tako lako, zato je i negiraš.”

Smejala se preko čaše. Još sam joj čitala misli.

“Bezbednije mi je ovako. Obuvena. A ti čuvaj glavu.”

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s