Šta tebe briga da li neko ima nešto nekome da kaže i da li tog nekog baš briga za to što bi čuo?
Što guraš nos tamo gde mu nije mesto?
Nikad ne odbijaj onoga ko ima nešto da ti kaže iako ne deliš s njim nežna osećanja.
Saslušaj. Ispoštuj. Čovek si.
Pokušaj da razumeš. Da objasniš.
Mnogo je to manje napora od onog koji čeka drugu stranu.
Napor da prihvati da je nemoguće, i da zaboravi.
To je težak i bolan posao.
Zato pokaži malo ljudskosti.
Ne budi oholi, bezosećajni gad.
Stavi se u tu kožu. Pokušaj.
Sećam se da je imao potrebu stalno nešto da joj kaže.
Uvek kada bi se sastali, govorio joj je isto. Koliko mu je stalo.
Uvek mu je objašnjavala da je nemoguće, i bilo je lakše.
Bilo je ljudski.
I sad neko nalazi potrebu da trpa nos u to.
Nos u svoju supu, ne u tuđ tanjir!
Kroz vreme ljudski odnosi se ne menjaju.
I danas kao i pre stotinu godina, postoje te popularne abronoše koje postavljaju merila svim stvarima i imaju mnogo sledbenika.
Neki od tih sledbenika su tu zbog lične gluposti, neki zbog pomodarstva, neki iz radoznalosti.
Ta proceniteljka određuje šta je poželjno i prihvatljivo.
Ma važi!
Ma važi!
Advertisements
