P L A N E T A

Na planeti Podsmeha bilo je slično kao i na Zemlji, sem što su se ovde baš svi svemu i svakom podsmevali. Nije joj bilo najjasnije u čemu je poenta, ali se trudila da ne odskače. Nije umela da namesti podsmeh, ali veštački smešak je nekako izvela. I bolje je da ćuti. Tako se neće osećati niko inferiorno. Čim progovori odmah počnu da se dokazuju i nadmeću ko je pametniji. Neke iskreveljene face, pri ruci nije imala ogledalce da pogleda sebe. Čudan svet. Kao da je svako pokušavao da ne odskače. Čemu?

Koliko ih je samo. Ona to ništa nije videla dok je on bio tu. Zauzimao je sav prostor i pažnju. Od kako su se razišli više spoljnog sveta otkriva i uopšte zbog toga nije zadovoljna jer nema šta da vidi. Sve je glupo i dosadno. Uočila je i da svi nešto mljackaju. Nešto jedu, žvaću ili šta. Nije mogla da izdrži pa je pitala dok je čekala taxi.
“To svi žvaću onako na prazno. Ne smeju da kažu da su gladni, jer mogu biti uhapšeni. Imaju jedan obrok dnevno, uveče.”
“Žvaću i podmevaju se.”
“Tako nekako.”
Na Zemlji je ipak bilo podnošljivije. Podsmevali su se samo glupi, oholi i kompleksaši, da se osećaju pametnije i bolje. Bilo je i sitih, nisu baš svi žvakali na prazno.
Nije joj se svidela ova planeta. Odlučila je da putuje dalje, možda i nađe pravo mesto.

Advertisements

One thought on “P L A N E T A

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s