Dž E M

Gomila zgužvanih papira oko nje.
Počne, zgužva, počne, zgužva, i sve tako…
Mora mu nekako objasniti da je sve bio nesporazum. Nije pronalazila prave reči.
Uvek joj se činilo da je napisala drugačije od onoga kako je želela da on shvati.
I kako može da zna kako će on sve da shvati?
Možda ga uopšte neće ni interesovati da bilo šta shvata.
Brzo je odagnala te zlosutne misli.
Počela je ponovo.
“Dragi Mrave…”
Ne, nikako dragi, pomisliće da ga voli.
“Ćao Mrave!”
To joj se učinilo dobro.
“Sačuvala sam teglu džema od šumskih jagoda samo za tebe.”
Neko je zazvonio.
Brzo je savila pismo.
Cvrčak je začuđeno gledao u hrpu zgužvanih papira.
“Ne izlaziš danima, pa sam se zabrinuo.”
Nervozno se uzvrpoljila u fotelji od orahove ljuske.
Poslužila im je toplo mleko od žira.
Pili su u tišini i posmatrali izmaglicu nad šumom.

Inspirisano pričama Tona Telehena.

 

LA CONFITURE

Une pile de papiers froissés autour d’elle.
Elle commence puis froisse, commence, froisse et ainsi de suite…
Il fallait lui expliquer que tout était un malentendu. Elle ne trouvait pas les bons mots.
Elle avait l’impression d’écrire autre chose que ce qu’elle voulait que Fourmi comprenne.
Et comment pouvait-elle savoir ce qu’elle comprendrait ?
Peut-être que cela ne l’intéresserait pas de comprendre quoi que ce soit.
Elle éloignait rapidement ces mauvaises pensées.
Elle recommença.
« Chère fourmi… »
Non, pas chère, elle penserait qu’elle l’aime.
« Salut Fourmi ! »
La formule lui convenait mieux.
« J’ai gardé le pot de confiture de fraises des bois rien que pour toi. »
Quelqu’un sonna à la porte.
Elle plia vite sa lettre.
Le Criquet regardait avec étonnement la pile de papiers chiffonnés.
« Cela fait des jours que tu ne sors pas, alors je me suis inquiété. »
Elle s’assit nerveusement dans le fauteuil en coquille de noix.
Elle lui servit du lait de gland chaud.
Ils buvaient en silence et regardaient la brume envelopper la forêt.

Inspiré des histoires de Ton Telehen.

 

 

Advertisements

2 thoughts on “Dž E M

  1. Nesporazumi putem pisama su vrhunci ispovijesti; zato ih i guramo u gužvice pakla, kao nedogorjele cigarete… prije nego što nas obuzmu neizrecivo stvore se pred našim vratima, u životu, sa teglom sačuvane slatkoće. Nesporazumi su tako slatki… kao…kao izmaglica nad šumom i ne gubi se kao ona nad prenatrpanim gradom; samo te posmatram… (u tegli tog tvog neodaslatog džema od prvih jagoda samo za njega)

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s