S A M A

Vreme grabi napred. Razvija se nauka i tehnika, nova dostignuća reklo bi se u svim poljima, ali ipak uvrežena mišljenja i navike tvrdokorno opstaju.
Kada se ta tvrdokorna mišljenja i navike odnose na nešto dobro i korisno, sigurno je svima u interesu da ostanu nepromenjena.
Biti razvedena žena u Srbiji danas je podjednako teško kao i pre pedeset godina, kako smo imali prilike da slušamo od naših baka i njihovih prijateljica.
Ništa te priče u svojoj suštini nisu promenjene iako gazimo dvadeset prvi vek. Posebno je teško za ženu koja odluči da bude sama i svoja, bez potrebe da se ponovo uda, osim ako joj se ne desi ljubav iz snova. Ona svoje oslobođenje skupo plaća, ne ulazeći naravno u intimne razloge te odluke, koja je od slučaja do slučaja specifična.
Upravo iz tih razloga mnoge žene ostaju u lošim, teškim i za njih pogubnim brakovima, svesne šta ih tek čeka kada iz jednog pakla zakorače u drugi.
One onda pokušavaju da izbalansiraju nekako užas bračnog života tražeći ventile na raznim stranama, te tako ostaju u formalnoj, društveno prihvatljivoj zajednici, braku. Taj savez, kod prijatelja, rođaka, kolega, itd, iako poremećen prihvaćen je kao normalan. S druge strane, razvedena žena iako je nastavila život gde je za momenat zastala, zbog tog ni malo prijatnog iskustva razvoda, obeležena je i odbačena, iako je postupila mnogo iskrenije i nije htela da igra podlu igru forme.
Ona nastupa sama. Pojavljuje se sama. Deluje sama.
Prate je razne priče, intrige, ljage. Svakakav polusvet pokušava da joj podmetne nogu kada vidi da pravi iskorak.
Nju nema ko da štiti.
Nema formalnog muža, i pored njega ljubavnika. Mora sama da se štiti od nasrtaja polusveta. Na ljage, intrige i spletke obično na početku odmah ogugla, jer to je neminovnost naše sredine i mentaliteta. Ako se odluči da ima partnera, ili ako nije imala sreće ni tada u izboru, pa odluči da traga proglašava se kurvom. Ako se odluči da bude sama, onda je nadmena, arogantna, nešto joj fali ili je lezbejka.
Može se o ovoj temi govoriti mnogo. Ima tu materijala za čitavu studiju i svima je mahom to poznato, ali nije na odmet ukazati na primitivizam društava i još jednu diskriminaciju.
Diskriminaciju prema razvedenim ženama.

Advertisements

2 thoughts on “S A M A

  1. Dok se ne odlučiš da skočiš, u stvari dok i bez pretjeranog domišljanja, dilema i krajnjih odluka, jednostavno ne iskočiš iz takve za tebe, i mene, nezavidne situacije, naučiš naprasno ili samo po sebi već znaš da plivaš ali upotrijebiš tu svoju sposobnost, na pravi način, ja ti tu ne mogu pomoći na nesebičan način kakvog proke-pronalazača kojem je odjednom sinulo baš za tebe. Ti to moraš da oboriš, taj lični rekord skakča bez zadrške i povrata na staro, a da te istovremeno vidim zdravu i ponosnu i bez onoga što se samo činilo da je u redu, a nije, i što se samo činilo da treba i da je potrebno a nije, oguglala i sama, a nisi; bez mene ili sama, ti si ona ista: majka “našeg” sina i uvijek “tuđa” žena iz prikrajka- samo svoja, nepoznata, nepriznata i sama. Čekajuči da ja jednom i sam od sebe dođem zakucavši baš na tvoj prozor, ništa nećeš uraditi, kao što i nećeš, jer ti čekaš prava vrata, na koja nećeš zakucati iznutra, zaključana, već iznutra probiti silu privlačenja koja bije kao promaja iz otključanog svijeta širom otvorenih ili iz misli razbijenih ragastoka kao poslije neke savršene i ne zauvijek završene oluje. Na moja vrata ti ne dolazi(š) da moliš jer se nadaš i očekuješ; možda ti je to potrebno, ali sad ne znaš, mi smo samo zajedno na početku, a kraj se ne nazire. I sama više voliš solo, ili soul umjetnost vladanja sobom i svojim životima, jer ima ih više i treba to sve posložiti. A mi se slažemo, ponekad i previše, ti gužvice od moga pakla. Znam, znam, skačeš i sama od sreće… padaš na nos, ali nisi više onako “bjesomučno cinična”, da me ne zaboraviš za groš i za ipak kraj: ne rasprodaj sve prije nego i ja , sa svoje strane vrata,nešto ne učinim, za nas, ima još vremena, ako ne i nade, za međusobnu ispomoć malo nam je ostalo praznine. I sve smo ispunili. Potrebno je samo da se (s)nađemo u oluji dok nas ne prođe, kao patetika popunjavanja praznine koja bi da mazi ali ne i razmazi. Tvoj “osorni” bivši, i sadašnji muž na čekanju… nedostaje ali ne ujeda.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s