“Voditeljka u prepodnevnoj emisiji u crnoj večernjoj haljini sa čipkom i tilom.
Nije Nova godina, niti je neko preminio. Deluje kao da se nije ni skidala, već direktno iz noćnog izlaska došla na posao. Možda je to moderno, ne znam, ali nije primereno. Jaka šminka kao za maskembal. Sigurno postoji neko ko vodi računa o njihovom izgledu. Kakva se poruka šalje mladima i onima čiji ukus još nije formiran?”
“Da li i sadržaj emisije prati tu kičeraj pojavu?”
“Skoro.”
“Tu onda nema ništa čudno.”
“Gde god se okreneš nailaziš na čudno i nakaradno i ono postaje uobičajeno.”
“Dobro, bar se obraduješ kad naiđeš na nešto zanimljivo i pametno.”
“Obradujem se.”
“Tačno.”
“Moja kravica Gusti jogurt, pa valjda svaki treba da bude gust! Ne da bude surutka, već jogurt. Od kako znam za sebe i pijem jogurt, a pila sam ga iz staklenih flaša koje su se menjale, bio je gust. Lep i gust. Ne sećam se trenutka kada su počeli da nam prodaju vodeni jogurt, ili tačnije mlečnu surutku. Sad su kao izmislili Gusti jogurt. Preimenovali normalan za veću cenu.”
“Prave nas budalama i preko jogurta.”
“Prave.”
“Tačno.”
“Popije Panadol extra i tata može biti zabavan! Između glupih reklama teško je izabrati najgluplju.”
“Teško. Sve gluplja od gluplje.”
“A tek reklame za banke, treba da su zabranjene kao one za alkohol i cigarete.”
“Treba.”
“Kad se neko želi on se želi bez obzira na sve, tu filozofija i logika ne važe.”
“Ne važe.”
“Srce oseća, razum odlučuje.”
“Skroz tačno.”
“Ti sve povlađuješ.”
“Sve.”
“Postaneš uticajni tviteraš na osnovu stalnog ismevanja i omalovažavanja drugih. Kako to naši ljudi vole da čitaju, čudo jedno.”
“Vole.”
“Suprostavi se, nisi moj bot. Izrazi stav.”
“Vežbam mimikriju. Treba opstati.”
Prsnusmo u smeh!