41

Čeznem da ti kažem najdublje reči
koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.

Zato se smejem sam sebi i
odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči
koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.

Zato ih oblačim u nesitinu,
i govorim suprotno
onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči
što imam za te;
ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.

Zato ti dajem ružna imena i hvalim se
svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe;
ali se ne usuđujem,
jer bi mi inače srce iskočilo na usta.

Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući
da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek,
ali se ne usuđujem;
strahujući da bi mogla otkriti
moj kukavičluk.

Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je moj bol večito svež…

Rabindranat Tagore

Advertisements

L A V A

“Tužno je kad čovek završi fakultet, a ne išlifuje se, pa ostane primitivan, a uz to je i pokvaren. Mnogo je tužno.”
“Navikao sam da me mrze bez razloga. To ti je isto kao kad nekoga vole bez razloga, tek tako.”
“Da li čovek može da se navikne na mržnju?”
“Mora, ako misli da opstane, da živi. Oni koji mrze radi mržnje su bolesni, a bolesnom treba lek.”
“Čine zlo, ne boje se.”
“Čega bi se bojali, kad ne veruju ni u šta. Misle može im se.”
“Otplačem svaku mržnju.”
“I Niče je plakao, tako bar kaže Jalom.”
“I Isus. Izdali su ga i razapeli.”
“I Cezar, Brut mu zari nož.”
“Suze su ok.”
“I bogati plaču.”
“Bole me ljudi.”
“Budi granit, budi čelik, budi hladna lava.”
“Moje oči gledaju ono što ti vidiš, a ti gledaš ono što ja vidim.”
“Kad ih je previše, slučajnosti prestaju to da budu.”

 

LAVE

« C’est triste, quand quelqu’un finit la fac, n’est pas éduqué et reste primitif et tordu en plus. C’est très triste. »
« Je me suis habitué à ce qu’on me méprise sans raison. Comme lorsqu’on aime sans raison, juste comme ça. »
« Est-ce que l’individu peut s’habituer au mépris ? »
« Il le doit s’il veut survivre… vivre. Ceux qui détestent pour détester sont des malades, or pour un malade, il faut un médicament. »
« Ils font du mal, ils n’ont pas peur. »
« De quoi auraient-ils peurs puisqu’ils ne croient en rien. Ils se disent que tout est possible. »
« J’ai versé toutes mes larmes pour chaque haine. »
« Et Nietzsche a pleuré, c’est ce que dit Yalom. »
« Et Jésus. On l’a trahi et crucifié. »
« Et César, Brutus l’a poignardé. »
« Les larmes, OK … »
« Les riches aussi pleurent. »
« Je m’en fous des gens. »
« Soit du granit, de l’acier, de la lave froide. »
« Mes yeux regardent ce que tu vois et tu regardes ce que je vois. »
« Quand il y en a trop, les hasards cessent d’être des hasards. »

Z A K L O N

“Nije mi jasno kad vidim zrele ljude a u njihovo ime govore žene, muževi, roditelji. Šta ste vi? Da li ste možda osobe sa posebnim potrebama?”

Posmatrati čoveka od trideset-četrdeset godina, kad kažem čoveka nije važan pol, kako ga zastupa majka ili otac. Muž ili žena. U njegovo ime govori. Uzima ulogu drvenog advokata, to je tako jadno, tužno i smešno. A on zdrav, prav. Nije retardiran, ne fali mu na izgled ništa. Krije se iza ramena drugog. Ko se u toj priči oseća gore? Onaj koji zastupa, svestan slabosti i nesposobnosti onoga koga zastupa, ili onaj koji se krije?

Oslonac i podrška je važna, naravno. Svi za njom težimo, ali prvo treba da naučimo da budemo sebi oslonac. Da se oslanjamo na sopstvene snage. Da savladamo strah od borbe, sukobljavanja, krčenja puta… Ako je taj oslonac ojačan nekim to je divno. Ako imamo podršku, to je blago.

Kad sam trebala nešto da uradim a nije bilo prijatno pitala bih majku: “Kako ću?” Ona je uvek odgovarala: “Lepo. Sama. Sama si se i rodila.”
Tada mi je to bilo tako surovo.
Kasnije sam shvatila da sve korisno nije lepo. I sve potrebno slatko. Što pre shvatimo bolje.
Neko se rodi sa tim, neko nauči, neko do kraja života traži i nalazi u drugome zaklon od života i nije ga sramota.

O R

Zlatne ruke. Zlatno srce. Reči zlata vredne. Zlatni ključić. Zlatni kavez. Okovi od zlata. Prsten i zlatni lanac. Zlatni prah. Zlatni zub. Zlatna palata. Zlatna ptica. Od zlata jabuka. Zlatni period. Zlatni dani. Zlatni dečaci. Zlatni papagaj. Zlatokosa. Zlatousti. Zlatna knjiga. Zlatni Pek. Zlatna svadba. El Dorado. Tamni Vilajet. Mida…
Zlatna slova tvoga imena.
“Wow!”
Nabrojala je u dahu.
“Ništa nije dovoljno zlatno kao što je ovo na kraju.”
“Ako se bogatstvo meri onim za čim ne žudiš onda si bogata.”
“Mislim da se meri onim što ti je najvažnije u životu.”
“Bogati nemaju želja, zašto su onda nesrećni?”
“Siromašni imaju mnogo želja, pa su opet nesrećni.”
“Valjda sreća ne zavisi od želja.”
“Zadovoljan čovek je srećan, a onda i bogat.”
Bila je srećna. Znači i bogata.
Imala je mnogo želja, ali je ono najvažnije bilo kraj nje.

 

OR 

Les mains en or, le cœur d’or. Le silence est d’or. La clé d’or. Le cadenas d’or, les menottes en or. La bague et la chaine en or. La poussière d’or. La dent en or. Le palais en or. Le phénix. La pomme d’or. L’âge d’or. Les jours en or. Un garçon en or. Un perroquet d’or. Les cheveux d’or. Zlatousti. Le livre d’or. Le biscuit d’or. Les noces d’or. El Dorado. Le Vilayet Sombre. Midas.
Les lettres en or de ton prénom.
« Wow ! »
Elle l’avait déclamé d’une seule traite.
« Rien n’est suffisamment en or comme ce que j’ai cité à la fin.»
« Si la richesse se mesure à ce que tu ne souhaites pas alors tu es riche. »
« Je pense qu’elle se mesure avec ce qui t’es le plus important dans la vie. »
« Les riches n’ont plus de désirs, alors pourquoi sont-ils malheureux. »
« Je suppose que le bonheur ne dépend pas du désir. »
« L’homme satisfait est un homme heureux et de ce fait il est riche. »
Elle était heureuse. Donc, riche.
Elle avait beaucoup de désirs, mais ce qui lui était le plus important était à ses côtés.

B U L K E

Pitao si me da pođem s tobom
po sunčanom danu
na livadu jednu
punu bulki rascvetalih
na pučinu morsku
s talasima razigranim
na reku
na planinu
u šumu
u pustinju
u arenu
u oluju
u blistavu svetlost
u mrkli mrak.
Pitao si me da pođem s tobom
U život i u svet.

 

COQUELICOT

Tu m’as demandé de t’accompagner
Par une journée ensoleillée
Dans un champ
Plein de coquelicots épanouis
Dans les abimes de l’océan
Dans les vagues dansantes
Sur la rivière
Dans la montagne
Dans la forêt
Dans le désert
Dans l’arène
Dans la tempête
Dans la lumière scintillante
Dans la nuit noire
Tu m’as demandé de t’accompagner
Dans la vie et dans le monde.

 

 

S U P A

Sedela je i čekala da svane sunce
da osvetli dan.
I plakala je dugo i mnogo
a sunce može mu se
jer može
krilo se iza oblaka
a ona nije htela da prestane da plače
jer je trebalo da to bude kad sunce zasija.
I ništa se nije uklapalo.
Razvedrilo se
i nebo je bilo plavo
i svetlo i toplo
i ona je i dalje plakala.
A suze može im se
jer mogu
tekle su u potoku
i lile
i lile.
Onda je zalajao pas
i mjauknula mačka
i ptica je zacvrkutala
i lupila su vrata
i ona je prestala da plače.
Setila se pisma
i mleka što treba da kupi
i mesa i luka.
I tako je zaboravila na sunce
na suze i vreme
jer to je bio život
koji ne čeka
koji žuri
jer to je život
i može mu se
a ona treba da spremi supu
i skuva kafu
i požuri.

 

LA SOUPE

Elle était assise attendant que le soleil se lève
Pour illuminer la journée.
Elle pleura longtemps et beaucoup,
Mais pour le soleil tout est possible car il a le pouvoir de se cacher derrière les nuages.
Et elle ne voulait pas cesser de pleurer
Car il fallait que ce soit quand le soleil brille à nouveau.
Mais rien n’allait de soi.
Les nuages se dissipèrent
Et le ciel était bleu
Lumineux et chaud
Et elle continuait de pleurer.
Et pour les larmes tout est possible
Car elles ont le pouvoir de se déverser dans le ruisseau,
Se déverser,
Se déverser.
Alors un chien aboya
Un chat miaula
Et le moineau chantonna
Et la porte claqua
Et elle s’arrêta de pleurer.
Elle se rappela la lettre
Et du lait qu’il fallait acheter
La viande, l’oignon.
Elle en oublia le soleil
Les larmes, le temps
Car la vie était ainsi faite
Qui n’attend pas
Qui se dépêche
Car la vie est ainsi faite
Tout lui est possible
Et elle doit préparer la soupe
Faire chauffer le café
Et se dépêcher

 

 

 

T R N

Oko tebe može da bude hiljadu,
dve hiljade ljudi,
ali trn u oku,
je trn u oku.
Nema mira dok se ne izvadi.
I bude ti lakše?
Bude kratko, i onda fali.
Fali ti trn?
Fali.
Trn u oku je trn u oku.

 

ECHARDE

Autour de toi, il peut y avoir mille, deux mille personnes,
Mais l’écharde dans l’œil,
Est une écharde dans l’œil.
Aucun apaisement avant de la retirer.
Tu te sens mieux Alors ?
Un court moment, puis elle manque.
L’écharde te manque ?
Elle manque.
L’écharde dans l’œil, est ce qu’elle est, une écharde dans l’œil.

Ć U T E Ć I

“Zamolio bih da ne budem izložen analizi i navođen na ispovest o intimnom životu ako je moguće ili napuštam društvo.”
Zaćutali su. Osetila se neprijatnost u vazduhu.
Direktno, unakrsno ispitivanje pretilo je da prevrši svaku meru, pa da do toga ne bi došlo sprečio je razvoj na samom početku. Nasedao je par puta na bezobrazluke ispitivača, ali je očigledno odlučio da se to više ne ponovi.
Intrigantan čovek, intrigantan život.
U svemu prilično tajanstven, nije podnosio da priča o sebi, a ljudi ko ljudi radoznali. Za razliku od drugih koji su nametali sebe u savakom momentu, ne birajući načine ni razloge, često skloni izmišljanju da bi bili u fokusu, on je to prezirao iz dna duše.
Poštovala je njegov stav, a nije ni imala želju da nešto sazna. Bila je ravnodušna.
Osećao je tu njenu ravnodušnost, koja mu se činila kao spas.
“Ako baš nemaš nikakve planove mogli smo otići da vidimo kakav je vodostaj Dunava.”
Posebne planove nije imala. Ideja nije bila loša, a znala je da je neće smarati nikakvom pričom.
Dunav je bio ogroman. Snažan i neukrotiv. Vazduh svež. Iz restorana nedaleko od njih dopirao je zamaman miris ribe koja se pekla.
“Ni jedan grad nije kompletan bez velike reke.”
Šetali su ćuteći. Tek tada je postala svesna, kako se dobro oseća dok sa njim ćuti. Ne može se sa svakim ćutati. U stvari retko sa kim, a da se osećaš spokojno. Malo ga je pogledala ispod oka.
“Grad nije grad bez reke.”
“Mogli bi i sutra kraj reke da ćutimo. Tako je relaksirajuće.”
“Samo u tom slučaju može.”
Brodska sirena se oglasila. Labudovi su nastavili da klize spokojno. Grupa mladića je nešto dovikivala devojkama koje su prolazile. Smejale su se glasno. Riba se i dalje pekla. Talasi su zapljuskivali obalu. Dunav je blistao.

KUPI ME, PRODAJ ME

Teško vreme, a Srbija neprekidno u njemu, bez naznaka da skoro izađe, nosi sa sobom razne anomalije, pa i prodaju umetnika i ljudi od javnog značaja.
Kad kažem prodaju, mislim na njihovu prodaju političarima, kojima služe za određenu prihvatljivu nadoknadu.

Stavljanje njihovog dela u funkciju manipulacije naroda, zarad interesa vlasti ili opozicije.

Iako, rećićemo ljudi od umetnosti, sporta, nauke ili nekog drugog javnog značaja treba da pripadaju svima, svojom slabošću oni padaju na kolena i vrše transfer.
Tim činom više ne pripadaju neistomišljenicima, iako bi sport, nauka, gluma… trebali da pripadaju svima. Do skoro ste nekoga voleli, pratili njegov rad, i odjednom preko noći vidite da zastupa opciju koja je po vašem mišljenju loša. On presatje da bude u fokusu vašeg interesovanja i samo kažete: “Prodao se.”, i krenete dalje.

Da li takva ličnost sme i treba da se proda?

Kada postavim to pitanje, setim se velikih umetnika, naučnika koji su ostavili trag ne samo u Srbiji, već i u svetu, za sva vremena, a koji su umrli u najvećoj bedi, koji su podnosili najveće siromaštvo.
Da li takva ličnost ima pravo kao svaki čovek, na svoj politički stav, na odluku?
Na javno istupanje i zastupanje određene opcije?

Vremenom dođete do zaključka da su se skoro svi prodali.

Prodate duše, tuga i jad.
Nastavite dalje u nadi da će teško obolelo društvo ozdraviti vremenom, i da će opasana bolest koja ga je zahvatila biti izlečena nekim novim, još ne otkrivenim lekom.

S A M A

Vreme grabi napred. Razvija se nauka i tehnika, nova dostignuća reklo bi se u svim poljima, ali ipak uvrežena mišljenja i navike tvrdokorno opstaju.
Kada se ta tvrdokorna mišljenja i navike odnose na nešto dobro i korisno, sigurno je svima u interesu da ostanu nepromenjena.
Biti razvedena žena u Srbiji danas je podjednako teško kao i pre pedeset godina, kako smo imali prilike da slušamo od naših baka i njihovih prijateljica.
Ništa te priče u svojoj suštini nisu promenjene iako gazimo dvadeset prvi vek. Posebno je teško za ženu koja odluči da bude sama i svoja, bez potrebe da se ponovo uda, osim ako joj se ne desi ljubav iz snova. Ona svoje oslobođenje skupo plaća, ne ulazeći naravno u intimne razloge te odluke, koja je od slučaja do slučaja specifična.
Upravo iz tih razloga mnoge žene ostaju u lošim, teškim i za njih pogubnim brakovima, svesne šta ih tek čeka kada iz jednog pakla zakorače u drugi.
One onda pokušavaju da izbalansiraju nekako užas bračnog života tražeći ventile na raznim stranama, te tako ostaju u formalnoj, društveno prihvatljivoj zajednici, braku. Taj savez, kod prijatelja, rođaka, kolega, itd, iako poremećen prihvaćen je kao normalan. S druge strane, razvedena žena iako je nastavila život gde je za momenat zastala, zbog tog ni malo prijatnog iskustva razvoda, obeležena je i odbačena, iako je postupila mnogo iskrenije i nije htela da igra podlu igru forme.
Ona nastupa sama. Pojavljuje se sama. Deluje sama.
Prate je razne priče, intrige, ljage. Svakakav polusvet pokušava da joj podmetne nogu kada vidi da pravi iskorak.
Nju nema ko da štiti.
Nema formalnog muža, i pored njega ljubavnika. Mora sama da se štiti od nasrtaja polusveta. Na ljage, intrige i spletke obično na početku odmah ogugla, jer to je neminovnost naše sredine i mentaliteta. Ako se odluči da ima partnera, ili ako nije imala sreće ni tada u izboru, pa odluči da traga proglašava se kurvom. Ako se odluči da bude sama, onda je nadmena, arogantna, nešto joj fali ili je lezbejka.
Može se o ovoj temi govoriti mnogo. Ima tu materijala za čitavu studiju i svima je mahom to poznato, ali nije na odmet ukazati na primitivizam društava i još jednu diskriminaciju.
Diskriminaciju prema razvedenim ženama.