Niti ludila i dečije naivnosti
upletene su u šareno klupko
tvoje beskrajne zanimljivosti.
Pokušavam da razmrsim, da razumem,
ali se uvek zapetljam,
nemoćna da se raspetljam.
Taman pohvatam sve niti, ti dodaš novu.
Taman razmrsim, ti mi smrsiš konce.
Taman razmotam, ti opet sve upleteš.

Pred tobom sam kao bez kože.
Ako me obučeš u ljubav
i na trepavicama poneseš,
ništa me neće boleti.
Hrani me poezijom i poji muzikom.
I mnogo je važno da znaš:
mogu da udišem samo vazduh u kome ti boraviš,
a sunce me obasjava samo kad mi se nasmeješ.

“Vreme prolazi sporo kad nisi tu. Sutra je iduće godine.” Frédéric Beigbeder