EGO-HRANA

“Da li treba uopšte pokazati ljubav muškarcu?”, pita me prijateljica pre neki dan. “Čini mi se sve što mu je više pokazujem i pružam, sve je oholiji. Umam utisak da mu služim kao hrana za ego koji se svakodnevno goji i jača dok sam ja sve slabija i sve se gore osećam.”
Ovo pitanje me je navelo na razmišljanje. Nisam znala šta da joj odgovorim, a ono što mi je prvo palo na pamet je da voli pogrešnog muškarca.
Ljubav treba pokazivati i pružati nesebično, ako je ima naravno, tako ja bar mislim.
Na dobro i lepo se čovek lako navikne, pa i da ga neko bezrezervno voli. Desi se da to uzme zdravo za gotovo i obezobrazi se prosto rečeno. Tek kad izgubi ono što je smataro da se podrazumeva shvati šta je imao.
Koliko nam se često dešavalo u životu da smo ljubav pokazivali i davali, pokušavali sve, ali povratne informacije nije bilo, ili je bila nedovoljna i retka. S druge strane, koliko nas je neko voleo, obasipao pažnjom, zvao, a nama je bilo svejedno dok to nije prestalo.
Da li smo se pitali: “Gde li je moja ego-hrana? Zašto me ne zove? Prosto fali.”
Svi smo mi verovatno bili nečija ego-hrana, a verovatno smo je i sami imali. Sve je to život.
Mnogi od nas znaju razne ljubavne taktike, kao u šahu. Od otvorenog pokazivanja emocija i njihovog ogoljavanja, do ekstremnih taktika napuštanja i ignorisanja, nadajući se da će osoba koja nam se sviđa potrčati za nama i pojačati iskazivanje emocija. Treba računati i sa tim da ignorisanje i napuštanje ne bude shvaćeno kao zavođenje, već kao odluka u svom bukvalnom smislu.

“Srce ima svoje razloge koje razum ne poznaje.” Paskal

“Postoji u čoveku neka tajna koja ga tera da čini ono što oseća, a ne ono što bi, po mišljenju drugih trebalo da radi.”

13403253_10206909347634438_9050816159322617256_o.jpg

Advertisements

4 thoughts on “EGO-HRANA

  1. Anksioznost (trema) je emocija, više ili manje pojačana pred nekim ili nečim, koja nas tjera da odstupimo pred životnim “problemom” u kojem smo se našli, a zahtijeva od nas da ga se riješimo, mada nam je potreban… kad već nečemu služi: prije 30 000 godina za borbu i opstanak u divljini; a od prije nekog vremena tako se zove jer nam je potreban, taj problemčić s razlogom ili bez razloga. Stvarni problem je kad iz njega ili pomoću njega kao projekcije, bježimo u… svoju ili nečiju bolest i tako se “sližemo” s nekim ko nam služi,kako bi ili kao da ovo neodrživo stanje održimo, a neprihvatljivo prihvatimo i kad nam se razum muti a srce krahira. Ima i svijetlih trenutaka i tada se sami sebi činimo srećnim ili iluzorno potrebnim, samo da bi ovoj vezi, igri živaca ili taktici bez smisla i svrhe… učinili kraj i nastavili sami ali ojačani za još jedan nedostatak, u toj pompeznoj igri nedostajanja na daljinu i izbliza, a to je gubitak saosjećanja prema sebi: baš smo osjetljivi prema drugima i svašta im pružamo, ha! Ništa…

    Liked by 2 people

  2. Pa u mladosti negde ego hranimo, stradamo, razočaranja nas uče pa se opet hvatamo za ego hranitelje ali to je meni nekako deo sazrevanja dok sebe ne pronađeš pa mi je tu negde i često vidljivo, imam ga i ja u svom ranijem iskustvu da budem iskrena. Ali kad se negde pronađeš nije ti potrebno da hraniš ego nego dušu i da voliš i da daješ i da oteraš ako moraš baš zato što igra dva ega nikad ne završi dobro. Zato valjda postoji taj izraz srodna duša, ali dok je nađeš, pa dok se navikneš i na njene mane. Jer sve je to proces …i odnos sa nekim i život su neprestani procesi koji se neguju, ruže ili napreduju, svakako nikad ne prestaju da se menjaju i tu ego već ne ume da se snađe, već je potrebno savladati upravo njega

    Liked by 2 people

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s