T I R A Ž

Naiđem slučajno na stari, davno zaboravljeni, debeli notes, a pošto pokušavam da napišem nešto lepo i pametno, padne mi na pamet da bih mogla u njega po nešto da pribeležim kad nisam pri kompjuteru i ostalim uređajima. Čisto onako hipsterski, olovkom na papiru, a i da sebe proverim što se rukopisa tiče.
I tako počnem ja da piskaram tu i tamo po nešto.
Cepam, gužvam, pišem i negde oko sredine naiđem na jednu ispisanu stranu.
Okrenem pozadi, nema dalje. Prelistam, nema ništa. Listam detaljno list po list, nema. Očigledno se autor predomislio što se mesta pisanja tiče i odlučio da uzme drugi notes.
Tekst datira iz 2002. godine, i ne mogu vam opisati koliko me je u istom momentu: obradovao, iznenadio, dirnuo, nasmejao, zadivio, rasplakao, ohrabrio, zamislio, podsetio, naučio, objasnio da se za OVAKVE MOMENTE ŽIVI.
Neka mi oprosti cenjeni autor što bez njegovog znanja i odobrenja objavljujem širokom auditorijumu, ovaj slučajno pronađeni tekst, koji zvuči toliko samouvereno, proročanski i neodoljivo šarmantno, uverena da mi neće zameriti.

13517608_10206969200130713_939702164019332924_o

DIFFUSION

Je suis tombée par hasard sur un vieux cahier oublié. Comme j’essaie d’écrire des choses intéressantes et belles, j’eu l’idée de l’utiliser pour y prendre des notes lorsque je ne suis pas à côté d’un ordinateur ou d’autres outils informatiques. Comme ça, naturellement, faire glisser le stylo sur le papier, tester mon écriture.
Et me voilà, commençant à noter par-ci par-là des pensées.
Je déchire, je froisse, j’écris. Soudain, vers le milieu du cahier, je tombe sur une page toute manuscrite.
Je la tourne, pas de suite. Je feuillette, plus rien. Je parcours en détail les autres pages une à une. L’auteur a manifestement changé d’avis quant au support à utiliser et a décidé de prendre un autre cahier.
Le texte date de 2002. Je ne peux vous décrire à quel point, à cet instant précis, il m’a rendu heureuse, m’a surpris, m’a touchée, m’a fait rire, m’a fait admirer, m’a fait pleurer, m’a rendu courageuse, m’a fait me souvenir, m’a appris, m’a expliqué qu’on vit POUR CES MOMENTS-LA.
Que l’auteur estimé me pardonne si je diffuse sans qu’il le sache et sans son autorisation ce texte trouvé par hasard, à tout l’auditorium. Texte qui sonne vrai, prophétique et tellement charmant. Je suis persuadée qu’il ne m’en voudra pas.

Advertisements

One thought on “T I R A Ž

  1. Zamisli, ni samu sebe nikada nisam mogla natjerati da pišem Dnevnik, a sve što pišem samo za sebe , ispadne nekako baš to: bilježim naslove knjiga o kojima sam nekad negdje slučajno ili namjerno čula ponešto ali ih još nisam pročitala baš sve, daleko od toga i cifra je polijepa; onda skupljam citate iz čitajućih knjiga s nadom da ih nikad više neću zaboraviti a kamoli ponovo pročitati, makar i greškom (predobro ih se sjećam), i nekada zauzimaju mjesta koja se graniče sa čitavim poglavljima… veliki je to opus a sveska mala i lako pogubljiva što ne mari(m); možda se sjetim da istrgnem nešto iz konteksta pa prebacim sebi na “fajl”, ali rijetko… to se pocijepati i baciti ne može više nikada… Ej, mi, STARE generacije negdje na granici između pribilježenog rukopisa i pakovanja u “fajl”… i dalje cijenimo čisti, mirisni i šuštavi papir, vjerujemo u njega više nego u treperavu sliku ekrana koji se “topi od miline” umjesto nas… Dijeli se na moje i ono tuđe, bar po “švrakopisu” i odlasku na tuširanje ili retuš… baš sam se “oprala” od svega i žalobnih utisaka iz prošlosti (curim kroz prste, kaže mi).

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s