B L O C K

Ko ne vodi bar delić života na društvenim mrežama, kao i da ga nema.

Umrežavamo se međusobno, znani i neznani, rođaci, prijatelji…
Zezamo se, saznajemo, učimo. Poneko ima i šta da pokaže.
Neko pak vruće informacije, a neko sve samo pomno prati…
U tom povezivanju, često dođemo u situaciju da se susrećemo sa ljudima s kojima smo prijatelji, na primer na Fejsbuku, a ne pozdravljamo se na ulici kada se sretnemo, jer se ne poznajemo u realnom životu.
Neko tu barijeru lako premosti, pa se srdačno javi i upozna.
Neko za to nije sposoban, pa se pravi da ne vidi, i ne poznaje. U prevodu, glumi ludilo. Svako postupa onako kako zna i ume, i za šta je sposoban.

Ili imamo rođake s kojima smo celu deceniju na Fejsbuku, a nikad nikakvu interakciju nismo imali, dok bi se u realnom životu, ako bi se sreli verovatno javili jedni drugima. Takav postupak, da se oni ubiše lajkujući postove poznatih, dok svoje rođake ignorišu, nameće pitanje: zašto su uopšte umreženi? Ako za deset godina nije dat ni jedan lajk, komentar i slično, čemu uopšte povezanost na ovakav način?

Ovakvih primera ima more.
Navela sam ova dva jer su mi među prvima pali na pamet.
Šta treba činiti?

Biti površan, pa pustiti da ide sve kako ide?
Lajkujmo se i dalje na Fejsu, a na ulici se nećemo poznavati. Uostalom, internet i jeste neka druga stvarnost.

Ili, na Fejsu se ignorišemo iako smo rođaci, poznanici, kolege, jer glumimo nekog drugog, a u realnom životu ćemo se javiti, ako baš moramo, ili ako nam nešto treba.

Advertisements

3 thoughts on “B L O C K

  1. Nije valjda baš tako… a u stvari jeste: moraš da sjedneš za komp da se priključiš i platiš…pravi “led” i šta će biti poslije, naravno, ništa. Meni je FB s jedne strane slikovnica sa puno mojih neiščitanih slova, nedokazanih poznanstava… a najviše pokušaja da osvojim neosvojivo(g), što mi se izmigoljio iz stvarnosti: kad to jednom i konačno uspijem, ostavljam ovu pripravnu drogu od ekrana… u stvari još malo do toga ali nikad- on je takav, NEDODIRLJIV I SAM naoko… Moj Dača K. Vječiti dječak, “lihvar”i “ulizica”, ali veliki igrač koji nikad ne predaje unaprijed izgubljenu igru.Ne znam kako se to zove, ali dobro se znamo iako se ne mimoilazimo na ulici. Ma, jedan crni gavran koji viče NIKAD… i to je jedino lijepo-ružno i lako- teško. I neizostavno se lažemo da postoji granica koju ćemo preći; ma. blefiramo samo! Pričam li ja to još, pišem… malo tebi, malo njemu,i sve u mrvice. Na kašičicu dijelimo ono što oboje želimo. I ništa, baš onako lijepo i nepotkupljivo. Za nepovjerovati. Koliko se mi (ne) volimo, ne hvalimo i ne hvatamo za uzicu, slobodni od svega i ničega. Ali hajde da se približimo… ne smijem sve da ti kažem, složeno je a tako jednostavno naše čuvenje- bežično i neodgovorno, zavisi na kom je mjestu… prioriteta. Nismo rođaci pa da se pogubimo! “Mrak”

    Liked by 1 person

  2. Imam samo nalog na WP i mobilni na dugmiće bez interneta.
    Poruke ne šaljem i ne čitam – sitna su slova.
    Nemam ni imenik. Sva potrebna 15 broja znam napamet.
    Zovem te – zoveš me.
    Ja ne postojim.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s