Č K I LJ I

-Interesovanje za nekoga prestaje u momentu kad pomisliš da je gubitnik.
-Da ne možeš da ga upotrebiš.
-Snobizam na delu.
-Beda duše.
-Čovek je sredstvo, a sredstvo cilj.
-Upotreba slabog za promociju lažne humanosti.
-Upotreba uspešnog za promovisanje sebe.
-Gde je istina?
-Ispod taloga laži, beskarakternosti, slave i novca.
-Istina je u rukama gubitnika.
-Zašto novac često isključuje istinu?
-Ko nema šta da izgubi ima ključ istine.
-Dok je delo suštinski dobro, možda treba zažmuriti na detalje. Gledati sa pola oka.
-Misliš zažmuriti na upotrebu čoveka?
“Gledam na to sa pola oka.”
-Kao onaj što ne vidi sve boje. Samo osnovne. Ili dve.
-Nekada je povlačenje manevar da spasaš ostale.
-Priprema za juriš.
-Mirno prihvatanje poraza.
-Posledica ranijih bitaka.
-Zaokret
-Uzmi bolesnog i reklamiraj svoju humanost.
-Uzmi pobednika i izglačaj svoj sjaj.
-Uzmi čoveka, zgužvaj ga i baci.
-Ima li onih koji ne uzimaju, koji zaista pomažu, koji se raduju tuđem uspehu i ne beže od gubitnika?
-Ima.
-Gde su?
-Ne znam, ali osećam da su tu.

 

Advertisements

O R E O L

Razlili se oblaci nebom kao jogurt.
Beli, debeli, zaklonili sunce.
Upinje se, probija se, ali posustalo, pušta tu magličastu boju, vlažnu i tešku, da nas obuzme.
-Vidim preplitanje sunčevih zraka sa kapljicama vode i prelamanje svetlosti u spektar boja.
-Ja vidim samo tvoje oči.
Poravnala je suknju i pokušala da otkine konac koji je visio.
-Prljavi sjaj bogatih, i čista beda siromašnih.
Papirna lopta poskakivala je neravnim trotoarom.
Mačka je šmugnula.
Neko je zalupio vrata.
-Znaš, sreća je kad dobiješ ono što neko plati skupo.
Kao reka kada se izlije i teče neobuzdano, tako ga je plavila ljubav prema njoj.
Pustio je da potone u bujici koja mu je oduzimala slobodnu volju.
-Stav nije fosilni ostatak da se ne bi menjao.
-Samu sebe iznerviram kada se pravim pametna, a zamisli tek kada se drugi prave.
Zašuštalo je lišće.
Negde je plusnula voda.
Dete je zaplakalo.
Ljubav.
Više nije verovao u ljubav, a dešavala mu se.
Dodirnula je kosu.
Znao je taj pokret.
Kad je nesigurna dodirivala je i skretala temu.
Kapljice vode blistale su i stvarale oreol.
-Ludim. Pretvaraš se u anđela.
Nasmejala se i zagrlila ga.
Bio je bespomoćan.

R U K A

Atelier d`Eugene Delacroix, Paris foto Snežana Ilić

Kad si na dnu
bauljaš
čangrljaš.

Kad si na dnu.

Puziš
riješ
ječiš
kmečiš
mirišeš dno
zavoliš mrak.

Kad si na dnu.

Vičeš!
Ričeš!!

Samo, zvuka nema…
Ne čuje se glas.
Da li još veruješ u spas?
Nema nikog.
Samo mrak…

Možda ti se priviđa taj znak?
Ruka, što se k tebi pruža
uže spasa
jel` to samo nada
il` je stvarno sada?

Ne misli.
Grabi.
Nema vremena za suze.
Imaš posla.
Sad imaš mnogo posla.
Da živiš.
Da voliš.
Da ruku
nekome
i ti pružiš.