D U H

Unutrasnja lepota, lepota duse, harizma, snaga duha, koju neko nosi, ne mora direktno biti povezana sa fizickom lepotom. 

Cesto cujemo kad kazu: “Sta vidis u njemu ili u njoj?” 

“Vidim ono sto drugi ne vide.” 

Vreme cini svoje i telo stari, ako nema unutrasnjeg blaga, sta nam ostaje?

Kad pricamo o unutrasnjoj lepoti, Hans Kastorp je nosio u dzepu na srcu, uramljen snimak pluca Klavdije Šoša. Pitamo se zasto nije nosio njenu sliku, vec snimak njenih bolesnih pluca? 

Bio je zaljubljen u njen duh. Voleo ju je onakvu kakva jeste.

Da li je danas takva ljubav moguca ili je rezervisana samo za klasicne romane iz davnih vremena? U vremenu nadzora, drustvenih mreza, botoksa i silikona, nametanja modela vecne mladosti i diskriminacije starosti i bolesti. U vremenu laznih odnosa.

Mnogi ce reci, nije moguca, eventualno da je retkost, kao primeri nekih vrsta zivog sveta pred izumiranjem. 

“Ne ulepšavaj svoje telo već svoje srce i dušu. Jer spoljašnjost je ono u šta gledaju stvorenja, a unutrašnjost ono u šta gleda Stvoritelj.” Rumi

Sustina je uvek ispod. Treba samo malo da se zagrebe.

Koliko nas je sposobno da pronikne u sustinu? Da li se ta sposobnost jednostavno ima ili se moze steci kroz iskustvo? 

“Obojica su imala nesto sto poseduju malobrojni: sposobnost da proniknu u stvari, da otkriju tajnu sustinu skrivenu ispod pojavnog oblika.” Huan Gomes Hurado (misli na Sekspira i Servantesa)

M U V A

Dan je bio lep, kao stvoren za ispunjenje zelja.

“Sta zelite da budete?”, pitao je Bog. “Muve ili pcele?”

“Pcele!”, povikase sve u glas, osim jedne skromne duse. 

“Ti cutis, nemas zelju?”, upita Bog.

“Neka bude volja tvoja Boze.”, rece dusa.

“Dobro, ti onda budi muva.”, rece Bog.

Poletese duse u lep dan. Sunce je sijalo, bilo je toplo. 

One sto su htele da budu pcele gordise se kako ce praviti med, zujati od cveta na cvet, grejati se na suncu, peckati po nekog, mozda cak i zivot neciji drzati u rukama, ako je alergican. 

Tako su radosno zujale, da nisu primetile muvu kako tuzno prednjim nogama trlja oci i razmislja: “Stvarati nista dobro ne znam. Jedino ako negde upadnem, mozda mi bude dobro. Dosadna sam, glupa, pljujem, kvarim, mozda me neko i sljepne, pa sam gotova, ali sta cu, to je Bozija volja. To sam, sto sam.”

Bog podize prst, dunu vetar, snazna oluja sve obuze, poletese i muve i pcele. 

Pcele nanese vetar na neke fekalije, zalepise krila i tu ostase. 

Muvu baci na jedno bure meda, koje su upravo ljudi napunili. Tu i osta. 

Sladila se ceo zivot ni kriva ni duzna, jer je takva bila Bozija volja.

Zauvek srecni

Oni su srecno ozenjeni zenama koje ne vole,

One su srecno udate za muzeve koji su im dosadili. 

Oni su srecni. 

Misle na one sa kojima nisu,

Zele one sa kojima ne smeju biti,

Oni su srecni.

Sanjaju one koje vole,

Pevaju onima koje zele,

Pisu o onima koje nece sresti, 

Oni su srecni.

Srecno ozenjeni 

pricaju o zenama koje ne vole, 

koliko ih vole, 

zenama koje ih razumeju.

Srecno udate 

pricaju o dosadnim muzevima, 

koliko su zanimljivi,

muskarcima koji ih razumeju.

Oni su srecni.

Oni se ne usudjuju da budu nesrecni, zbog srece,

One se ne usudjuju da budu voljene, jer su vec nevoljene.

Oni zele da ostanu 

Zauvek 

Srecni.

B R E N E R

Sastanak je bio zakazan u 11h. Bilo je 10h i 45 minuta, a on je vec sedeo za svojim radnim stolom i gledao u sat postavljen iznad vrata. Bio je rucni rad, kupljen u Svajcarskoj jedne zime pre desetak godina. Lepa uspomena. Misli su mu letele. Cenio je tacnost. Drzao se tradicionalnih principa postovanja domacina prema gostu i obrnuto. Vazio je za coveka koji drzi rec i ne daje lazna obecanja. 

Novo teget odelo na tanke pruge za nijansu svetlije, stajalo mu je kao saliveno. Kosulja boje svetlog neba i crvena kravata na tufne boje odela, uklapale su se fantasticno. Na cipele je mogao da se ogleda. Sve je to ukazivalo odgovornost i vaznost sastanka, a on je bio spreman, znao je kako ce da ga vodi. Sinoc je razradjivao teze i eventualna nezgodna pitanja. Podatke je imao memorisane u glavi. Ono prljavo je cuvao za kraj, ako sve krene u nezeljenom pravcu. Oprobane metode, koje je nerado koristio, samo u slucaju da sagovornik pokusa da prigrabi vise nego sto mu pripada. Granice su bile jasne. Posle je planiran rucak, tradicionalna kuhinja kraja iz koga je potekao. 

Pogledao je na sat, bilo je 11h i 10 minita. 

Na radnom stolu je drzao slike dece i otvoren sah. Zagledao se u figure. Beli je bio na potezu. Princip mu je bio da kasnjenje tolerise maksimalno do 15 minuta. Pomerio je belog lovca. 

11h i 30 minuta. 

U trenutku kada je odlucio da ustane, na vrata je banuo gost. Bez pardona je seo u fotelju i zapallo cigaretu. Na sebi je imao havajsku kosulju, bermude i papuce. Pritisnuo je dugme na stolu. Usla je sekretarica.

-Gospodine imate poziv na privatnoj liniji.

-Hvala. 

Brzo je ustao i bez reci napustio kancelariju.

Gost je sedeo, cutao i pusio.

-Necu se vracati, a gostu kad te pozove mozes reci da cu mu se javiti.  

U njemu je tinjala neka vatra.

-Mali plamen koji stalno gori i aktivira veliki plamen. – pomislio je.

Napolju je bilo prijatno. Telefon mu je zvonio. Rucak je bio spreman.

Nezne duse

„Ne mogu se sporazumeti oni koji govore istim jezikom. Sporazumeti se mogu samo oni koji dele ista osećanja.” Rumi

Nezna bica stalno preispituje sebe zbog tudjeg bezobrazluka. 

Sto se vise udubljuju, sve vise ulaze u lavirint iz koga nema izlaza, dolaze do apsurda, do sopstvenog ponistenja. 

Nema svrhe udubljivati se ni u porive zluradih, manijakalnih stvorenja. 

Nastavljas svojim putem. 

Guras svoju pricu. 

Pomognes kome mozes, i ne zaustavljas se preterano. 

Povrsnost je majka srece. 

Mislim na povrsnost u medjuljudskim odnosima, jer dubinsko povezivanje s nekim je retkost, kao kad bi nasao dijamant u rudniku uglja.

Nezna bica ocekuju neznost i paznju koju oni nesebicno poklanjaju i prosipaju oko sebe.

Ljubav, razumevanje, saosecanje…Svakojaka duhovna blaga koja nose u sebi rasipaju kao zvezdani prah i ostavljaju trag. Samo, takva bica su retka. 

Oni nose talente. 

Imaju dar za stvaranje. 

Pravdoljubivi su, raduju se s drugima. 

Placu s drugima. 

Zbog svoje prefinjenosti i tananosti duse, jako su ranjivi. 

Pojacanog senzibiliteta, dotice ih sve. 

Sazimaju se sa okolinom, upijaju , prelivaju. 

Boli ih. 

Ranjava ih. 

A zlo je zlo. 

Ljubomora, zloba i pakost, znaju te slabosti i ranjavaju sto vise mogu. 

Ne mogu da podnesu ta duhovna blaga koja ih peku kao zar. 

Gledaju kako ce da povrede, uvrede, ukaljaju, oblate, sapletu, potpletu, podbodu, rane, satru, ponize. 

Nezna bica, placu, pate, slabe. 

Mogu da se razbole i izgube zivot zbog bola koji im zadaju zli ljudi. 

Samo, oni su bozija stvorenja. 

Bog im je dao te talente i on ih cuva. 

Bdi nad njima i ne da da propadnu. 

Zbog odricanja i borbe, daje im moc da pobede zlo. 

Da uspeju. 

Da nadju svoj put i uberu plodove svoga rada i dobrote. 

Zato nezne duse, ne plasite se! Iako tanane, snagu vam daje Bozija sila. 

Srecno!

Sorbet, Espresso, Chardonnay

Sorbet od limuna u Gromu.

-Sve prodje, i dobro i zlo, samo je pitanje gde smo mi tad? Koliko nam je stalo i do jednog i do drugog? Da li je dobro zakasnilo, a prema zlu smo postali ravnodusni? Imamo li zelja? Tragamo li za necim?

-“To je zaista neobicno, ali stvari koje ste voleli i dani lepo provedeni obicno stanu u dve reci, i kao da nisu bas zanimljivi za slusanje, naprotiv, od stvari neugodnih, opasnih i cak jezivih, moze se napraviti dobra prica, i takva u kojoj se ima o cemu pripovedati.” – kaze Tolkin u Hobitu.

-Malter zla spaja neraskidivo. 

-Zasto dobro ne povezuje kao zlo? Zasto dobre vesti nailaze na ravnodusnost, a lose na radoznalost? 

-Dobre vesti izazivaju ljubomoru, a lose nasladu, u najboljem slucaju sazaljenje.

-Valjda je tako ustrojen covek. 

Espresso u Les Petits Carreaux.

-Uvek je vise pitanja nego odgovora.

-Vise zelja nego ispunjenja.

-“Ima jedna Geteova izreka koju gospodin Magi rado navodi. Cuvaj se onoga za cime zudis u mladosti, jer ces to dobiti u zrelim godinama.” – kaze Dzejms Dzojs u Uliksu. 

Kristalno nebo postaje sivo. Kap pada na ruku.

-Kupi baget kod Kajzera i pozuri kuci…

-Zasto je jasen drvo zivota? 

-Zato sto simbolise moc koja se dobija kroz odricanje i borbu. Puno je mudrosti i misterija. 

-Stap mudraca.

-Zelim kutiju od jasena, da me podseca na odricanje i borbu.

Chardonnay u Café de Flore

-Zasto se dobar covek blati?

-Zato sto nije apsolutno dobar. Ne bi mogao biti ukaljan da je savrsen. Trazi se slabost koja ga kalja, i zato je dobar. Sve sto je dobro, to je i ukaljano.

-Znaci zao covek ne moze da se ukalja?

-Ne. On se predstavlja kao dobar. Trazi se dobro koje ce ga tako prikazati jer nije apsolutno zao.

-Da li je moguce znati?

-Plati u kesu i ostavi baksis.

L E K T O R

On izgleda kao jarac. Samo sto mu kopita nisu izletela iz cipela. Brada mu se usiljila, a kosa podigla, kao da krije rogove. Pogled me nesvesno vuce ka mestu gde je rep, da nije mozda probio kroz pantalone. Nosi skupo odelo, vidi se novo, i prsten na palcu. 

Ona je okrugla i meka kao ovca. Tvrdim da ce posle izvesnog vremena s njim, postati koza. Usne su joj crvene. Nosi ruzu, kao narukvicu, iste boje. Mirise na sladak parfem. Otmeno drzi casu i pomalo srce zlatan sampanjac.

Ulazi zena bleda, kao da je zivot provela pod zemljom. Oci su joj tako buljave i strasne.

”Mozda je Golumova polusestra.” – rekoh sebi.

“Sta?” – pita me meka ovca dok je gledam s laznim cudjenjem.

“Molim?”

“Ucinilo mi se da si nesto rekao?”

“Ucinilo ti se.”

Jarac gleda ispod oka lukavo, dok se ovca smeje srecno. I zena Golum se smeje, vide joj se retki, siljati zubi. Treba se skloniti da ne zagrize. 

Ulazi bilder da meri temperaturu. Svi staju u red. Pruzaju cela. Zena Golum se gura, hoce da bude prva. Izmicem se, dajem im prednost i priliku…

Napustam mesto, da mogu i vreme, nije moje. 

Pojedi sladoled bice ti bolje. Bljutav ukus razbice secer. 

Stavi masku, kad nema guzve zbog kazne, a skini je kad sednes s ljudima dok jedes krem. 

Ne uzmici dok konobar kaslje, ima vizir. 

Obrisi ruke gelom kad zatvoris vrata.

Na ulici je magla, ili je pred ocima.

Kozne maske u izlozima, sa rupicama za vazduh, Hanibal Lektor stil.

Ne, nije erotski sop. Strogi je centar. Otmen kraj. 

“Problem naseg vremena je sto buducnost nije onakva kakva je nekad bila.” Pol Valeri

Buducnost. Ti i ja. Ja i ti.

“Ako hoces da me upoznas, moras da jedes samnom.” Dzejms Dzojs 

Z I V O T

Kako sam se uverila da je korona jedna velika obmana.

Korona me je zatekla u Parizu.

U subotu, pred samo zatvaranje u karantin, imala sam par poslova u gradu koje sam ceo dan zavrsavala. Koristila sam gradske autobuse, isla peske. Prodavnice su bile pune ljudi, kao i ulice, kafici, restorani… Sve je vrvelo i bilo potpuno normalno. U utorak se oglasio Makron i pocelo je ogranicavanje kretanja. Maski i ostalih pomocnih sredstava zastite, nije bilo da se kupi nigde.

Pomislila sam, ako je korona zaista tu, svi smo vec zarazeni. Ovoliki grad, toliko ljudi iz celog sveta, svuda guzve, disanje za vrat maltene, kako je moguce izbeci virus? Novine su postale nekrolozi. Samo su brojali mrtve i bili u sluzbi sirenja panike. Bilo je jasno da covek, ako zeli da sacuva razum mora da ostane miran. Prepustila sam se Bogu, pa kako bude. Smrti se ne plasim, samo sopstvene nepotrebnosti, beskorisnosti. Sve dok mogu da doprinesem na bilo koji nacin, bilo kome i bilo cemu, imam svrhu.

Zivot je tekao u izolaciji, najbolje sto se moglo.

Jednoga dana, osetila sam slabost i nesvesticu. U prethodnom periodu sam dosta radila, pa sam pomislila da me je stigao umor i stres, i da ce sve brzo proci. Kako nije prolazilo, sela sam u taksi i otisla u bolnicu u hitan prijem i opisala simptome. Pomislila sam, da li je pametno ici u bolnicu u vreme pandemije, kada moze bas tu da se zakaci korona, ali sta je tu je. Neka bude Bozija volja. U cekaonici je bilo oko dvadesetak ljudi. U roku od deset minuta su me primili, za sat vremena su sve zavrsili, a ostala sam jos nepuna tri sata da sacekam nalaze i izvestaje. To je bila pokazna vezba kako zdravstvo treba da funkcionise.

Kada sam opisala simptome, odmah su mi ugradili braunilu i prikljucili infuziju. Specijalista je izvrsio detaljan neuroloski i kardioloski pregled, izvadjena mi je krv u deset epruveta, odmah su me sproveli i uradili magnetnu rezonancu i skener pluca. Kad sam pitala, zasto skener pluca sa kontrastom, rekli su da je to procedura zbog korone. Svi su imali maske i zastitna odela. Bilo je kao u filmu. Svuda su bile izlepljene nalepnice kovid, opasnost, zracenje, mrtvacke glave, itd. Pomislih, pa odvde skeniraju sve koji dodju, a nisu vrsili nikakvu dezinfekciju, samo su zamenili papir na koji sam legla. Tako je bilo i kod magnetne. Rekoh sebi, ako se korona tako lako prenosi, kao sto kazu, ovde je verovatno bilo i zarazenih, gotova sam, uostalom nek bude sta hoce, sta sam sve izdrzala u zivotu, zahvalna sam Bogu sto sam i do sad ziva. Kada su snimanja zavrsena odveli su me i dalje prikljucenu na infuziju da sacekam rezultate.

Tacno posle cetiri sata bila sam kuci, sve je bilo u redu. Jednostavno, tako je naislo i proslo. Ta pokazna vezba i cela opservacija nije me kostala finansijski nista, jer je sve pokrilo socijalno. Bio je to test i pouka. Suocavanje. Mozda razotkrivanje, ili kako god sve nazvala, to je zivot.

Ostalo je da prodje bar mesec dana da vidim da li sam se mozda zarazila koronom u bolnici, ali srecom nisam. Zapravo ne znam, jer nisam nikad proverila.

K O R O N A

-Do danas je u Francuskoj umrlo 264, a u Italiji 475 tokom prethodna 24 casa.

-Ne treba paniciti, ostanite u okviru svojih domova.

-Zelim da se testiram.

-Ali nema dovoljno testova.

-Kako da prepoznam simptome, kada mogu biti toliko razliciti?

-Ukoliko osetite simptome, ponasajte se kao u slucaju obicnog gripa. Ako dodje do pogorsanja, pozovite Hitnu pomoc.

-Izbegavajte kontakte sa ljudima.

-Nema razloga da pravite zalihe.

-Kriza moze da portaje duze.

-Virusom je zarazeno vise od 212 000 ljudi sirom sveta. Umrlo je vise od 8700, a samo u Evropi je umrlo vise od 3800.

-Granice su zatvorene.

-Kretanje je ograniceno.

-Ne treba se plasiti.

-Nosite maske.

-Virusi su cestice, poznate kao aerosoli i mogu da prodru kroz tkanje maske. 

-Perite ruke.

-Virus se moze dobiti i preko ociju.

-Lideri sveta cesto u obracanju svojim nacijama koriste rec rat.

-Virus je nastao u Kini. Presao je sa slepog misa na coveka. Preko zmije?

-Da li su ga jeli?

-Mo Jen kaze da u Kini jedu sve. Roman Zabe je dosta slikovit.

-Roman Oči tame, američkog pisca Dina Kunca, objavljen 1981. godine, predvideo je koronavirus.

-U knjizi i u stvarnosti se poklapa to što Institut za virologiju grada Vuhana zaista postoji i nalazi se nekoliko kilometara izvan samog grada.

-Jos se dosta toga opisanog u knjizi poklapa.

-Sad mi nije jasno da li su Kinezi jeli slepe miseve ili su proizveli biolosko oruzje koje je zarazilo ceo svet?

-Ili je u pitanju zavera da se posle ove planetarne krize sprovede cipovanje ljudi?

-Ili je samo virus?

-Saznacemo vrlo brzo.

-Mere se poostravaju…

-Ne treba se plasiti.

-Novi podaci o preminulim…

-Ne treba se plasiti…

K L I N

Satri one sto vide, pa upravljaj slepcima.

Prodaj se, lakse je od barbe neizvesne.

Izdaj brata, dodvori se zulumcaru.

Cuti, sakri se, dok ti drug pada.

 

Rani ranjenog, tada ti je snaga veca.

Ne mesaj se, mogu da te osude.

Oljagaj, naplatices dobro.

Otmi, bices s najjacima.

 

Mrzi, imaces drugare i cilj jasan.

Zazmuri, bolje je da ne vidis.

Poturi, nece te dirati.

Rasturi, ides stepen vise.

 

Kusaj, saznaj, pa izdaj.

Potplati, pa zavrsi.

Ismej, nasladi se.

Iskoristi, pa baci.

 

Pomrsi, pa raspredaj.

Zavadi, pa zavladaj.

Potkopaj, pa tesi.

Zakaci se, pa crpi.

 

Budi djubre, bices covek!