„Ne mogu se sporazumeti oni koji govore istim jezikom. Sporazumeti se mogu samo oni koji dele ista osećanja.” Rumi
Nezna bica stalno preispituje sebe zbog tudjeg bezobrazluka.
Sto se vise udubljuju, sve vise ulaze u lavirint iz koga nema izlaza, dolaze do apsurda, do sopstvenog ponistenja.
Nema svrhe udubljivati se ni u porive zluradih, manijakalnih stvorenja.
Nastavljas svojim putem.
Guras svoju pricu.
Pomognes kome mozes, i ne zaustavljas se preterano.
Povrsnost je majka srece.
Mislim na povrsnost u medjuljudskim odnosima, jer dubinsko povezivanje s nekim je retkost, kao kad bi nasao dijamant u rudniku uglja.
Nezna bica ocekuju neznost i paznju koju oni nesebicno poklanjaju i prosipaju oko sebe.
Ljubav, razumevanje, saosecanje…Svakojaka duhovna blaga koja nose u sebi rasipaju kao zvezdani prah i ostavljaju trag. Samo, takva bica su retka.
Oni nose talente.
Imaju dar za stvaranje.
Pravdoljubivi su, raduju se s drugima.
Placu s drugima.
Zbog svoje prefinjenosti i tananosti duse, jako su ranjivi.
Pojacanog senzibiliteta, dotice ih sve.
Sazimaju se sa okolinom, upijaju , prelivaju.
Boli ih.
Ranjava ih.
A zlo je zlo.
Ljubomora, zloba i pakost, znaju te slabosti i ranjavaju sto vise mogu.
Ne mogu da podnesu ta duhovna blaga koja ih peku kao zar.
Gledaju kako ce da povrede, uvrede, ukaljaju, oblate, sapletu, potpletu, podbodu, rane, satru, ponize.
Nezna bica, placu, pate, slabe.
Mogu da se razbole i izgube zivot zbog bola koji im zadaju zli ljudi.
Samo, oni su bozija stvorenja.
Bog im je dao te talente i on ih cuva.
Bdi nad njima i ne da da propadnu.
Zbog odricanja i borbe, daje im moc da pobede zlo.
Da uspeju.
Da nadju svoj put i uberu plodove svoga rada i dobrote.
Zato nezne duse, ne plasite se! Iako tanane, snagu vam daje Bozija sila.
Srecno!
