S L A M A NJ E

Ljudi se udružuju na raznorazne načine. To udruživanje može da bude pozitivno, na korist pojedincu i zajednici, a može da bude patološko na korist isključivo članova grupe.

Grupe koje funkcionišu po psihopatskom hijerarhijskom modelu, obučene su da postupaju po naređenju i jedna od metoda im je bojkot. Osoba koja neće da se povinuje tim nametnutim, uvrnutim pravilima, izložena je teroru grupe. Ili će biti kako krdo kaže, ili će osoba biti uništena, to je jedna od zakonitosti.

Sigurno se to i desi slabim ljudima. Da budu uništeni.

Neki se povinuju odmah bez borbe znajući da su slabi, pa su jači u krdu.

Neki pokazuju malo kičme, pa se bore i kad vide da ne mogu da podnesu tu uigranu monstruoznost, popuštaju i predaju se.

Oni najtvrđi se ne predaju po cenu života. Što su bojkot i ostale metode krda jači i oni su jači. Nastavljaju sa većim elanom, snažniji, prezirući krdo koje ulaže mnogo energije na slamanje pojedinca.

Nije uvek 2+2=4 nekad je 5.

Advertisements

A kusur?

– Tepih servis?

– Da. Izvolite!

– Imam jedan tepih za pranje.

– U redu. Dolazimo.

– Kada će biti opran?

– Za dva do tri dana.

Desetog dana pozvah servis.

– Da li je opran moj tepih?

– Kad ste ga dali na pranje?

– Pre deset dana.

– Da li ste sigurni da ste ga dali u naš servis?

Stanka..brojim do deset.

– Pored toga što ste tako ekspeditivni, vi ste i vickasti.

– A da! Donećemo tepih.

– Prezadovoljna sam vašom uslugom. I brzinom i kvalitetom. Doviđenja prijatno.

– A kusur? Mislim da platite?

– A da! Umalo da zaboravim.

– Kad bude trebalo, pozovite.

– Naravno, Limburga meseca.

 

T A J L U K S U Z

Stan se zaprljao. Trebao bi da se očisti.

I tako se ja odlučim na taj luksuz, da pozovem nekog ko se bavi tim poslom.

Moj izbor padne na jednu personu, koja se unazad više godina bavi time.

Došla je u dogovoreno vreme. Samo što je počela, sela je malo da odmori i zapalila cigaretu. Rado sam nam skuvala kafu i pripremila doručak. Usput smo proćaskale o vremenu, skupoći i ona je nastavila.

Dok sam pripremala ručak, ona opet sede, zapali cigaretu.. Vidim umorna je, sažalih se, umornija od mene…Neće stići kako vreme prolazi da uradi ni deo, pa odlučih da se i ja aktivno uključim.

U tome dođe vreme ručka. Pojele smo ga u slast i popile kafu. Ona nastavi malo, pa opet cigareta i sve tako do večeri. Ponestade ih joj, i ja dadoh kutiju mojih.

Završila je nekako, reče koliko sam dužna i ode.

Bi mi žao te umorne, iscrpljene žene.

Nisam stigla ni da razmislim koliko sam se i ja taj dan umorila, a htela sam da priuštim “taj luksuz”.

Sedoh da malo dođem do daha i primetih da je moja kutija u obliku srca otvorena..Ustadoh kao oparena! Prstenja nije bilo…

Napisano po istinitom događaju.

 

CE LUXE

L’appartement était poussiéreux. Il fallait faire un peut de ménage.

Et voilà, je me permis ce luxe, d’appeler une femme de ménage. Mon choix se porta sur une personne qui faisait ce métier depuis des années.

Elle arriva à l’heure convenue ensemble. Elle venait à peine de commencer, qu’elle fit une pause pour se reposer et alluma une cigarette. Je préparai le café et le petit-déjeuner avec joie. On discuta du temps, du coût de la vie, et elle reprit sa tâche.

Pendant que je cuisinais, elle s’assit de nouveau, et alluma encore une cigarette… Je voyais qu’elle était fatiguée, bien plus que moi… Elle n’arrivera pas à faire ni la moitié de ce qui était prévu et je décidai de l’aider activement.

Puis arriva le moment du déjeuner. On mangea ensemble, on but un café. Elle poursuivit un peu, et à nouveau une cigarette et ainsi de suite jusqu’au soir. Elle était à court de cigarettes et je lui donnai mon paquet.

Elle finit tant bien que mal et me dit combien je lui devais.

J’avais pitié de cette femme usée.

Je n’avais même pas songé à quel point moi aussi j’était fatiguée ce jour-là, mais je voulais m’offrir « ce luxe ».

Je m’assis pour reprendre mon souffle et remarquai que ma boite à bijoux en forme de cœur était ouverte. Je me levai comme si on m’avait brulée au fer blanc ! ! il n’y avait plus de bagues…

Inspiré de faits réels.

 

M O J A

Volim moju Srbiju zbog planina i reka.

Volim moju Srbiju zbog potoka čiste vode koju mogu da pijem, onako iz ruke.

Volim je zbog zrelog voća, zbog livada i cveća.

Volim moju Srbiju zbog sira, zbog meda, zbog višnjevače i proje. Zbog mirisa toplog hleba..

Volim je zbog muzike, zbog pesme.

Volim je zbog leta i zime, zbog proleća i jeseni.

Volim je zbog šajkače i opanka, zbog frule i kola.

Zbog Solunskih junaka i svih drugih. Zbog pesnika, slikara, radnika…

Zbog krsta i Liturgije.

Volim je.

Volim je, jer je moja.

 

MA SERBIE

J’aime ma Serbie à cause de ses montagnes et de ses rivières.
J’aime ma Serbie à cause de l’eau que je peux boire dans le creux de mes mains.
Je l’aime à cause des fruits, des prairies, et des fleurs.
J’aime ma Serbie à cause de son fromage, de son miel, à cause de la liqueur de cerise et du pain de maïs. A cause de l’odeur du pain chaud.
Je l’aime à cause de la musique, à cause des chansons.
Je l’aime à cause de l’été et de l’hiver, à cause du printemps et de l’automne.
Je l’aime à cause de la šajkača*, des opankes*, des flûtes et des Kolo*
A cause des héros de Thessalonique et tous les autres. A cause des poètes, des peintres, des travailleurs…
A cause de la croix et de la liturgie.
Je l’aime.
Je l’aime car c’est ma Serbie.

*bonnet serbe ; sandales et danses folkloriques