M I M I K R I J A

“Voditeljka u prepodnevnoj emisiji u crnoj večernjoj haljini sa čipkom i tilom.
Nije Nova godina, niti je neko preminio. Deluje kao da se nije ni skidala, već direktno iz noćnog izlaska došla na posao. Možda je to moderno, ne znam, ali nije primereno. Jaka šminka kao za maskembal. Sigurno postoji neko ko vodi računa o njihovom izgledu. Kakva se poruka šalje mladima i onima čiji ukus još nije formiran?”
“Da li i sadržaj emisije prati tu kičeraj pojavu?”
“Skoro.”
“Tu onda nema ništa čudno.”
“Gde god se okreneš nailaziš na čudno i nakaradno i ono postaje uobičajeno.”
“Dobro, bar se obraduješ kad naiđeš na nešto zanimljivo i pametno.”
“Obradujem se.”
“Tačno.”
“Moja kravica Gusti jogurt, pa valjda svaki treba da bude gust! Ne da bude surutka, već jogurt. Od kako znam za sebe i pijem jogurt, a pila sam ga iz staklenih flaša koje su se menjale, bio je gust. Lep i gust. Ne sećam se trenutka kada su počeli da nam prodaju vodeni jogurt, ili tačnije mlečnu surutku. Sad su kao izmislili Gusti jogurt. Preimenovali normalan za veću cenu.”
“Prave nas budalama i preko jogurta.”
“Prave.”
“Tačno.”
“Popije Panadol extra i tata može biti zabavan! Između glupih reklama teško je izabrati najgluplju.”
“Teško. Sve gluplja od gluplje.”
“A tek reklame za banke, treba da su zabranjene kao one za alkohol i cigarete.”
“Treba.”
“Kad se neko želi on se želi bez obzira na sve, tu filozofija i logika ne važe.”
“Ne važe.”
“Srce oseća, razum odlučuje.”
“Skroz tačno.”
“Ti sve povlađuješ.”
“Sve.”
“Postaneš uticajni tviteraš na osnovu stalnog ismevanja i omalovažavanja drugih. Kako to naši ljudi vole da čitaju, čudo jedno.”
“Vole.”
“Suprostavi se, nisi moj bot. Izrazi stav.”
“Vežbam mimikriju. Treba opstati.”
Prsnusmo u smeh!

Advertisements

Poseta muzeju

U muzeju voštanih Uspomena
prođite galerijom Promašenih namera,
hodnikom Neiskrenih želja,
stepenicama Bezvoljnih žudnji,
i upašćete u klopku Kajanja,
i tu moći ćete da urežete po zidovima
sa malim nožem-uspomenom kupljenim na ulazu
zareze Nesporazuma..Ali iznad sale Izgubljenih dobročinstava,
vezanih očiju akrobata Ljubav
igraće na žici ukočen od sreće jedva nazrene,
od sreće nikad ne zaboravljane..I muzika njegovog cirkusa
okretaće svoju izlizanu ploču,
islabljenu ali oduševljenu,
i ploča će se okretati
kao mesec krvavi i ožalošćeni,
očarani, oživljeni, nasmijani, obasjani,
zadivljeni, i zadivljujući..I biće to muzika naroda ptica
muzika ptica naroda..
Posetioci slušajte tu muziku i dobro je čujte
i ne da samo obraćate pažnju na tu muziku
na taj šum, već predajte joj se sasvim.

Ona će vam se spokojno isplatiti jednog lijepog dana
ili nekog drugog dana ta muzika naroda ptica ljubavi.

Jacques Prévert

 

La visite au musée

 

Au musée de cire du
Souvenir
vous prenez la galerie des projets avortés
le couloir des velléités
l’escalier des faux désirs
et vous tombez dans la trappe des regrets

vous pouvez graver sur les mura
avec le petit couteau-souvenir acheté à l’entrée
les graffiti du malentendu
Mais
au-dessus de la salle des
Bienfaits
Perdus
les yeux bandés
le funambule
Amour
danse sur la corde raide du bonheur à peine entrevu
du bonheur jamais oublié
Et la musique de son cirque
tourne son disque rayé usé exténué mais ravi
et le disque tourne comme une lune sanglante et
endeuillée radieuse vivante souriante ensoleillée
merveilleuse et émerveillée
Musique du peuple des oiseaux
musique des oiseaux du peuple
Visiteurs
n’écoutez pas cette musique sans l’entendre
ne prêtez pas seulement l’oreille à cette musique
à ce bruit
donnez-la-lui
Elle vous la rendra au centuple
un beau jour
ou un autre jour
la musique du peuple des oiseaux de l’amour

Jacques Prévert