Sorbet, Espresso, Chardonnay

Sorbet od limuna u Gromu.

-Sve prodje, i dobro i zlo, samo je pitanje gde smo mi tad? Koliko nam je stalo i do jednog i do drugog? Da li je dobro zakasnilo, a prema zlu smo postali ravnodusni? Imamo li zelja? Tragamo li za necim?

-“To je zaista neobicno, ali stvari koje ste voleli i dani lepo provedeni obicno stanu u dve reci, i kao da nisu bas zanimljivi za slusanje, naprotiv, od stvari neugodnih, opasnih i cak jezivih, moze se napraviti dobra prica, i takva u kojoj se ima o cemu pripovedati.” – kaze Tolkin u Hobitu.

-Malter zla spaja neraskidivo. 

-Zasto dobro ne povezuje kao zlo? Zasto dobre vesti nailaze na ravnodusnost, a lose na radoznalost? 

-Dobre vesti izazivaju ljubomoru, a lose nasladu, u najboljem slucaju sazaljenje.

-Valjda je tako ustrojen covek. 

Espresso u Les Petits Carreaux.

-Uvek je vise pitanja nego odgovora.

-Vise zelja nego ispunjenja.

-“Ima jedna Geteova izreka koju gospodin Magi rado navodi. Cuvaj se onoga za cime zudis u mladosti, jer ces to dobiti u zrelim godinama.” – kaze Dzejms Dzojs u Uliksu. 

Kristalno nebo postaje sivo. Kap pada na ruku.

-Kupi baget kod Kajzera i pozuri kuci…

-Zasto je jasen drvo zivota? 

-Zato sto simbolise moc koja se dobija kroz odricanje i borbu. Puno je mudrosti i misterija. 

-Stap mudraca.

-Zelim kutiju od jasena, da me podseca na odricanje i borbu.

Chardonnay u Café de Flore

-Zasto se dobar covek blati?

-Zato sto nije apsolutno dobar. Ne bi mogao biti ukaljan da je savrsen. Trazi se slabost koja ga kalja, i zato je dobar. Sve sto je dobro, to je i ukaljano.

-Znaci zao covek ne moze da se ukalja?

-Ne. On se predstavlja kao dobar. Trazi se dobro koje ce ga tako prikazati jer nije apsolutno zao.

-Da li je moguce znati?

-Plati u kesu i ostavi baksis.

O P T I M I Z A M

Šta je optimizam?
Čaša do pola puna?
Radost što ruže imaju trnje?
Optimizam je kad sedneš u Café de Flore, poneseš Francuski roman i čekaš da se pojavi Begbede. Uživaš u kafi. Posmatraš ljude.
Pomisliš, što li ga nema, baš sad, baš danas, kad si tu da ti potpiše roman.
To je optimizam.
Čaša rozea i novine. Zgodan konobar koji se sapliće oko tebe.
Osećaš da je sve moguće.

Kad poklekne optimizam tu je upornost.

Upornost podupire inat dok se ne vrati optimizam.

Optimizam je kad znaš da posle teškoća dolazi radost, i da je potrebno samo izdržati.
Ako te malo i zagrebu nedaće, na suncu sve brže zaceljuje.

“Među snovima biraj onaj koji ti najbolje greje dušu.” L.F.Selin iz romana “Putovanje nakraj noći”

“Treba požuriti i nasititi se snova, da bi se probilo kroz život koji vas čeka napolju, na izlazu iz bioskopa, da bi se trajalo koji dan duže u surovom svetu stvari i ljudi.” L.F.Selin iz romana “Putovanje nakraj noći”
(Begbede je 1994. godine osnovao književnu nagradu „Prix de Flore“, nazvanu po čuvenom Café de Flore na Sen Žermenu, kafeu u kome se nakon Drugog svetskog rata okupljala intelektualna elita, kao što su bili Žan-Pol Sartr, Simon De Bovoar i drugi. Nagrada se u ovom kafeu dodeljuje svakog novembra talentovanim mladim fransukim piscima. Među dobitnicima su bili i Mišel Uelbek i Ameli Notomb.)

20160819_175650