Café des Deux Moulins

Sedim u Café des Deux Moulins
pijem roze i listam Elle.
Napolju je toplo
i ljudi su srećni.

Kosa ti je gusta
i smeješ se divno.

Oči su ti vatra
i prže mi kožu.

Usne su ti pamuk
ljube me po vratu.

Govoriš mi nešto
pokazuješ rukom.
Klimam glavom
kao da sve shvatam.

I hoću da kažem
i hoću da šapnem,
da je pod mekan
i da sada lebdim.

Advertisements

T R E Š NJ E

 

Ležim u mreži i posmatram nebo kroz krošnju, dok mi zrele, kao krv crvene trešnje vise iznad glave. Podižem ruku i sa mlade grane koja se od težine plodova spustila nadamnom, uzimam dve spojene peteljkom i divim se toj besprekornoj jedrini. Kao dete sam ih stavljala na uši i zamišljala da su od dragog kamenja, a ja da sam šumska vila.

Ako ima raja ovo je jedan njegov deo. Čujem detlića kako buši rupu neumoran ne obazirući se na mene. Stopljeni s prirodom podrazumevamo prisustvo jedno drugog. Život ume da da nestvarne momente mira i potpune sreće. Kratki su, ali ih pamtimo ceo život. Mogu da osetim tu slast i jedrinu života dok mu detlić daje takt. Malo se izvijam i berem vezu od desetak na čvrtoj peteljci.

Ovaj proživljen trenutak, i još neke čarobne u sebi nosi, već klasik Amelie.