S L A T K O

Ranije generacije se sigurno sećaju ljubavnih romana u nedeljnim ženskim časopisima, ili izdanja Ljubavni Vikend Roman. Svi su mahom imali sličan početak i zaplet, i isti kraj. Kraj je bio happy end, jer je to suština takvih romana. Počinjali su tako, što je ona izmučena životnim burama srela njega, pametnog i bogatog. On se zaljubljuje u nju, voli je i štiti do kraja života. Ili ona je otišla u svet i u svom stanu sa pogledom na Sacré-Cœur mašta o ljubavi i uspehu, sreće njega, fatalnog umetnika, rađa se strasna ljubav na prvi pogled i traje do kraja života. Tako bi moglo do unedogled. Sve nam se to čini smešno, previše slatko i nemoguće. Smišljeno da utoli žensku želju za idealnom ljubavi, partnerom koji ispunjava snove i prihvata nas onakve kakve zaista jesmo. Da li je baš tako? Da li smo pomislili da je možda neki od tih romana pisan po već proživljenoj priči, sličnog zapleta, i da je kraj nekad zaista srećan. Ne bih verovala, iako stara izreka kaže, “život piše romane”, da ne prisustvujem dešavanju jedne takve. Kakav će biti kraj, to još ne znam, ali uvod i zaplet deluju nestvarno.

Advertisements

Važno je!

Kad se malo ugojim, kažem sebi, bolje je da sam okrugla nego motkasta. Obline su tako Rubens!
Važno je znati utešiti sebe.
Kad ujutru vidim novu boru, kažem sebi, bore su tako in. Prirodne. Neću valjda dozvoliti da ličim na tranvestita i ostale plastičarke.
Važno je znati utešiti sebe.
Kad nema fejva proverim da nemam gramatičku grešku. Kad ustanovim da nemam pomislim, glupo je. Onda se setim da glupi imaju preko 100 fejvova.
Važno je znati utešiti sebe.
Kad pomislim da nema šanse da naučim sve francuske glagole u svim vremenima, tešim se, bar ću nešto naučiti.
Važno je znati utešiti sebe.
Koji je to zakon ustanovio da je samo mladost lepa? Kakvo je to nametanje veštačkog ideala! Lepota je čovek u savaršenom sklopu s dušom.
Važno je znati utešiti sebe.
Savršena lepota je i bela čokolada sa bademom.
Važno je znati utešiti sebe.
Čistim teren oko sebe, kao minsko polje. Sve pokvarenjak do pokvarenjaka.
Važno je znati spasavati sebe.
Razumem ljutnje kada se osujeti poigravanje s drugima. Pokvareni ljudi imaju takve namere.
Važno je znati sačuvati sebe.
Odliv mozgova nadoknađujemo prilivom lažnih diploma.
Važno je umeti shvatiti svet oko sebe.
Kad se voli, a čini se da je malo, da baš još ljubavi ti treba. A ti voli jače!
Važno je znati voleti za dvoje.

“Love is a touch and yet not a touch.” Selindžer

 

 

 

K O R I C A

“Svežina krema od limuna, prelivena slatkoćom čokolade sa koricom koja ih povezuje i drži u ravnoteži.”
“Taj zalogaj priča priču.”
“Ili pesmu.”
“Ona je limun, sveža i kisela.”
“On je crn, sladak i težak.”
“Samo zajedno čine savršen spoj.”
“Prejaki su. Neophodna je korica.”
“Ko bi to mogao biti?”
“Zajedničke strasti.”
“Muzika.”
“Knjige.”
“More, šuma.”
“Boje.”
“Da li postoji mera za takvu lepotu?”
“Nema je.”
“Mora da se nađe.”
“Može da bude opasno.”
“Mora i može, ali ja ne mogu i neću.”
“Ne postoji način da odustanem od tebe!”
“Ne postoji!”

 

LA PELLICULE

« La fraicheur de la crème de citron associé au chocolat sucré réunis par une fine pellicule de pate qui les maintient en équilibre. »
« Cette bouchée raconte une histoire, »
« Ou un poème. »
« Elle est le citron, frais et acidulé. »
« Il est le chocolat, noir, sucré et épais. »
« Ils forment uniquement ensemble l’accord parfait. »
« Leurs aromes sont trop intenses. Une fine pellicule de pate est nécessaire. »
« Qui cela pourrait-il bien être ? »
« La passion commune. »
« La musique. »
« Les livres. »
« La mer, la forêt. »
« Les couleurs. »
« Existe-il un dosage pour tant de beauté ? »
« Il n’y en a pas. »
« Il faut le trouver. »
« Cela peut être dangereux. »
Cela doit l’être et peut l’être, mais moi je ne peux pas et ne veux pas. »
« Il n’existe pas de moyen de renoncer à toi ! »
« Il n’en existe pas ! »