SET-DZET

-Sta je potrebno za stalna putovanja na egzoticne destinacije?

-Na prvi pogled pitanje je jednostavno, a odgovor lak.

-Ne bih se slozio. Pitanje je kompleksno, a odgovor neobican.

-Ako odgovorim, novac, da li cu pogresiti?

-Generalno ne, ali precizno da.

-Ako kazem pamet, zvanje, da li cu pogresiti?

-Neces naravno, ali takav odgovor je teoretski, a teorija i praksa su retko saglasni kod nas.

-Reci cu posao.

-Moze se uzeti u obzir, ali je i to retko.

-Predajem se.

-Za pocetak, rucni minobacac, bombe, puske…

Gledala ga iznenadjeno.

-Momci sa asfalta ginu u okrsajima, atentatima, ili trunu po zatvorima. Njihove lepse polovine raspolazu neiscrpnim izvorima prljavog novca i razbijaju dosadu putovanjima po egzoticnim destinacijama.

-Uslov je da budes lepa i da saradjujes. Sakrijes kod sebe nesto od naoruzanja i posle prodjes najvise sa uslovnom.

-Onda se pribavi neko zanimanje, dizajnerka, pevacica, glumica, najjednostavnije je samo umetnica.

-Neiscrpna je to tema kod nas, samo ako se malo zaceprka po povrsini.

-Zestoki momci su sad preobuceni u politicare i biznismene. Lepse polovine imaju zvanja.

-Menja se okvir, ali je slika ista.

-Srpski džet-set.

-Meni je potrebno da naporno radim, stedim, da se odreknem poneceg, pa da otputujem. Ne moram da budem lapa, da krijem rucni bacac i da imam zvanje umetnice.

-Ima jos mnogo laksih nacina, samo su teski za neke od nas.

Talasi su bili sve jaci. Spirali su otiske stopala u zlatnom pesku. Boje su se mesale. Atlantik je bio velicanstven.

-Ima vremena, ceo mesec na ovom magicnom mestu.

Bila je zahvalna Bogu. 

Šta je to?

“Zlim postupanjem ne pomažeš samo zlom čoveku kome služiš, već i sebi skraćuješ put do pakla.”
Bilo joj je na vrh jezika, ali zadržala je reči. Nema svrhe. Teleća glava, priglupe, zle devojke i onako ne bi shvatila. Ona je samo izvršavala ono što bi joj više zlo naložilo i ništa više. Uživala je u toj ulozi zbog svoje podlosti, vidi se, ali da je nešto mogla sama da smisli, teško.

Zanimljivo je sve to posmatrati iz šire perspektive.
Zrno po zrno zla, svuda, na svakom koraku, i onda se pitamo otkuda odjednom niz tolikog nasilja, pljački, ubistava…
Nije odjednom.
To se dalo očekivati.
To je posledica zlog postupanja.

Kad se nešto razvija i raste, logično je i da sazri.
Da prsne kao zreli čir pun gnoja po nama svima koji posmatramo bujanje tog zla.
Neki od nas samo posmatraju, neki aktivno učestvuju da ono buja i raste, a neki žmure praveći se da ne postoji.
Onda gnoj zla oduzme život nekome i mi se svi pitamo: “Šta je to?”

 

QU’EST-CE QUI SE PASSE ?

« par tes actes indignes tu ne sers pas seulement la personne méchante qui t’utilises, tu raccourcis également ta route vers l’enfer. »

Les mots étaient sur le bout de sa langue, mais elle ravala ses paroles. C’était inutile.Pauvre fille, inutile, misérable, de toute façon elle ne comprendrait pas. Elle faisait seulement ce qui attisait encore plus sa méchanceté et rien de plus. Elle se complaisait dans ce rôle à cause de sa bassesse, cela se voyait, malgré qu’elle ne pouvait rien concevoir toute seule, ou difficilement.

Observer tout cela d’une perspective plus large était intéressant.

La méchanceté s’égrenne, partout, à chaque pas, et après on se demande pourquoi tant de violence, de vols, de meurtres…

Ce n’est pas arrivé d’un seul coup !
On devait s’y attendre.
C’est la conséquence d’actes malveillants.

Lorsque quelque choses se développe et grandit, il est logique qu’il murisse aussi.
Qu’il éclate comme une plaie remplie de pus sur nous tous qui regardons cette prolifération de vilénie.

Certains observent uniquement, d’autres participent à ce déluge, d’autres encore se voilent la face.

Alors, ce pus répugnant prend la vie de quelqu’un et nous nous posons cette question : « Mais qu’est ce qui se passe ?!»