D E S E R T

Uključim TV i slučajno kliknem na Farmu.
Rekoh, hajde da pogledam malo o čemu se radi, čisto da ne budem baš skroz isključena. Mislim da je desetak minuta bio maksimum. Ugasim TV.
Između boravka na Farmi, u takvoj razornoj energiji sa debelim honorarom i sama u pustinji prepuštena sebi, da se hranim kao beduin i tražim vodu uz pomoć majmuna kome sam dala zadnji grumen soli, izabrala bih drugo.
Uverena da bih u drugoj varijanti preživela, ili bih stradala časno od divljih zveri ili oluje.
U prvom slučaju ne bih preživela ni par dana, rastrgnuta od zveri u ljudskom obliku.

“Vas je ovdje mnogo, a ja sam sâm. Činite sa mnom što god hoćete, jer vukovi rastržu janje u noćnome mraku, ali tragovi krvi ostaju na tlu sve do jutra i izlaska sunca.”

 

DESERT

J’allume la TV et tombe sur la l’émission de téléréalité La Ferme.
Je me dis, voyons voir de quoi ça parle, juste histoire de ne pas être totalement déconnectée. Je crois qu’une dizaine de minutes m’ont suffit et j’ai éteint la télé.
A chosir entre La Ferme avec ses énergies destructrices aux honoraires monstrueux et être seule dans le désert, abandonnée, me nourrissant comme un bédouin et cherchant de l’eau avec l’aide d’un singe à qui j’ai donné le dernier grain de sel, je choisirai le désert.
Je suis convaincue de survivre dans le second cas ou je périrais honorablement mise en pièces par des monstres à apparence humaine.

« Vous êtes très nombreux ici, et je suis seul. Faites de moi ce que vous voulez, car les loups déchiquètent l’agneau dans la nuit noire, mais les traces de sang restent jusqu’au levé du soleil. »

Advertisements

P O B E D N I K

Krenula dva čoveka preko kamene pustinje ka gradu u kome će onaj koji prvi stigne biti pobednik. Od trećine puta jednog ponesoše na rukama.

Drugi je išao sam, padao, dizao se. Pazio da ga ne ujedu smrtonosne otrovnice. Izranavljen od oštrog kamenja, iscrpljen, stiže u grad na slavlje.

Njegov suparnik je već sedeo u svečanom odelu, svež, veseo, a masa mu je klicala: “Pobednik! Pobednik!”

Kad ugledaše izranavljenog, zadiviše se…

Poče komešanje, žagor, ko je pobednik, ali neko povika ka prvome: “Pobednik!” i masa nastavi da mu kliče.

Onaj drugi se vrati u pustinju.

O lažnim idolima, popularnosti i pobednicima.

 

WINNER

 

Two men started a journey over the stone desert toward the city. The one who gets there first will be the winner. After one third of the road, people started to carry a first men.

The second one went alone. He was falling and rising during the road. He was careful not to be bitten from the deadly poisonous. Wounded from the sharp rocks, exhausted, he got to the city for the festival.

His rival was already sitting in the ceremonial dress, fresh and cheerful, and the mass was applauding: “Winner! Winner!”

But when they saw him wounded, they got amazed…

Murmur started, muttering and complaints who is the winner, but someone started shouting toward the first man: “He is the winner!” and mass continued cheering toward him.

The second man went back to desert.

 

About false idols, popularity and winners.