R A S K O R A K

Kako čovek slaže godine, tako mu se sve više otvaraju oči i shvata jasnije svet oko sebe. Slaže se i dobro i loše, praveći oko njega planine koje ga sve više odvajaju od sveta ogrezlog u zlo.
Uvek sam se pitala zašto su ljudi sa gomilom godina većinom mrzovoljni?
Retko je videti veselog starca. Smuči im se valjda sve, a malo je godina isped da bi se planine zla i dobra pomerile, ili bar prokopale, i videla svetlost sunca i duge kao u mladosti.
Ima ih koji kopaju do kraja. Ne odustaju. Stalno im se ukazuje sunce i želja za novim. Ignoršu zlo jer im ne treba mnogo razumevanja, sve im je jasno i pre nego se desi. Već viđeno i proživljeno, a život se u ciklusima ponavlja i vrti.
Vazda su u raskoraku.
Dok su bili mladi, bili su ispred svoje generacije, sad u godinama, opet ispred, jer nalaze svetlost kopajući kroz nataloženo ljudsko zlo, ostavljajući svoje vršnjake za sobom, zazidane u mrzovolju i miris bolesti.
Hoće s mladima, ali su opet u raskoraku, jer mladi zaziru od godina, mirišu im na smrt, podsećaju na prolaznost i brzinu vremena. Oni žele večnu mladost. Starost im je ružna i sablasna. Mada ima i onih koji žude za mudrošću, pa ime se duše prepoznaju i isprepliću radošću saznanja.
Tako oni stari telom, mladi dušom lutaju obalama okeana, nalaze slične mlade starce i starice koji nisu zaboravili snagu ljubavi i sjaj pogleda. Njima nisu važna utegnuta ramena i uzan struk. Važan im je smeh, sreća koju dele i avanture koje ih nose, da do kraja gledaju svetlost, sjaj i osete miris soli i oluje.
Žive!

V U L K A N

Mlaka ljubav. Ona se ne računa.
Ili jeste ili nije. Sve između je nije.
Mora da gori.
Da baca plamen.
Da suklja pepeo osam kilometara uvis, kao na Kamčatki pre neki dan.
Fascinantan podatak. Suklja plamen, vatra, pepeo. Kakva je to sila! E, takva ljubav treba da bude.
Eruptivna.
Pršti vrelo kamenje na sve strane. Taj naboj kad se javi u čoveku, ne postoje prepreke. Nema okolišavanja, kalkulisanja, odmeravanja. To jednostavno izbije.

Hajduk Veljko je jednom video Čučuk Stanu i zaprosio je. Taj jedan sudbonosni susret bio je dovoljan da mu bude jasno.
Koliko u nama ima od Hajduk Veljka i od Čučuk Stane?
Teče li u našim venama bar čestica te junačke krvi?
Ima li lave bar za tri kilometra uvis, ako ne za osam?

LE  V O L C A N

L’amour tiède. Il ne compte pas.
Il existe ou il n’existe pas. Il n’y a pas de milieu.
Il faut qu’il brûle.
Qu’il jette des flammes.
Que les cendres volent à huit kilomètres d’altitude, comme sur le Kamchatka, il y a quelques jours.
Information fascinante. La flamme, le feu, les cendres jaillissent. Quelle puissance !
Voilà, l’amour doit être ainsi.
Volcanique.
Les roches brûlantes jaillissent de toutes parts. Quand cette charge apparait chez l’homme, il n’y a plus d’obstacles. Il n’y a pas d’équivoque, de calculs, d’évaluation. Cela explose tout simplement.

Le haïdouk Veljko* n’a vu qu’une seule foi Stana Čučuk et l’a demandé en mariage.
Cet unique rencontre du destin était suffisante pour que cela soit limpide à ses yeux..
Combien y-a-t’il en nous de haïdouk Veljko et de Stana Čučuk ?
Est-ce que ce sang héroique et honorable coule dans nos veines ?
Est-ce qu’il y a de la lave pour s’élever à trois kilomètres d’altitude si ce n’est pour huit ?
*Haïdouk Veljko Petrović était un voïvode serbe qui s’est illustré lors de la première révolte serbe contre les Turcs.

V O L C A N O

Mild love. It doesn’t count.
Either it is or it is not. Everything in between is not.
It has to burn.
To throw the flames.
Spewing the ashes eight kilometers into the air, like on Kamchatka the other day.
Fascinating information. Blazing flames, fire, ashes. What a force! That kind of love should be.
Igneous.
Bursting the hot rocks all around.
When these charges arise in a person, there are no obstacles. No hesitations, calculations, evaluations. It just explods.

Haiduk Veljko saw Čučuk Stana first time ever and proposed her immediately. That only, fateful encounter was enough to realize.
How much we share something from Hajduk Veljko or Čučuk Stana?
Are there at least particles of this heroic blood flowing in our veins?
Is there enough lava for at least three kilometers into the air, if not eight?