R A S K O R A K

Kako čovek slaže godine, tako mu se sve više otvaraju oči i shvata jasnije svet oko sebe. Slaže se i dobro i loše, praveći oko njega planine koje ga sve više odvajaju od sveta ogrezlog u zlo.
Uvek sam se pitala zašto su ljudi sa gomilom godina većinom mrzovoljni?
Retko je videti veselog starca. Smuči im se valjda sve, a malo je godina isped da bi se planine zla i dobra pomerile, ili bar prokopale, i videla svetlost sunca i duge kao u mladosti.
Ima ih koji kopaju do kraja. Ne odustaju. Stalno im se ukazuje sunce i želja za novim. Ignoršu zlo jer im ne treba mnogo razumevanja, sve im je jasno i pre nego se desi. Već viđeno i proživljeno, a život se u ciklusima ponavlja i vrti.
Vazda su u raskoraku.
Dok su bili mladi, bili su ispred svoje generacije, sad u godinama, opet ispred, jer nalaze svetlost kopajući kroz nataloženo ljudsko zlo, ostavljajući svoje vršnjake za sobom, zazidane u mrzovolju i miris bolesti.
Hoće s mladima, ali su opet u raskoraku, jer mladi zaziru od godina, mirišu im na smrt, podsećaju na prolaznost i brzinu vremena. Oni žele večnu mladost. Starost im je ružna i sablasna. Mada ima i onih koji žude za mudrošću, pa ime se duše prepoznaju i isprepliću radošću saznanja.
Tako oni stari telom, mladi dušom lutaju obalama okeana, nalaze slične mlade starce i starice koji nisu zaboravili snagu ljubavi i sjaj pogleda. Njima nisu važna utegnuta ramena i uzan struk. Važan im je smeh, sreća koju dele i avanture koje ih nose, da do kraja gledaju svetlost, sjaj i osete miris soli i oluje.
Žive!

D A N

Ispunjen dan.
Odlaziš, dolaziš.
Srećan si, smeješ se.
Setan si,
zbog dana neponovljivih.
Tužan si,
ne možeš da zaustaviš godine koje su zgazile.
Nadaš se čudima.
Odlaziš, dolaziš.
Veruješ u snove koji će se desiti.
Čekaš da dođe.
Ne želiš da ode.
Vičeš na nepravdu.
Mrzi te treći koga ne znaš.
Trpiš bol i ćutiš.
Stežeš u zagrljaj, i jak si.
Osećaš ljubav, i možeš sve.
Ispunjen dan.
Odlaziš, dolaziš.
Srećan si, smeješ se.
Živiš.

 

J O U R

Une journée accomplie.
Tu pars, tu reviens.
Tu es heureux, et tu ris.
Tu te souviens.
Des journées inoubliables.
Tu es triste.
Tu ne peux stopper les ans écoulés.
Tu espères des miracles.
Tu pars, tu reviens.
Tu crois en des rêves qui se réaliseront.
Tu attends qu’il vienne.
Tu ne souhaites pas qu’il parte.
Tu cris à l’injustice.
Un autre que tu ne connais pas de déteste.
Tu soutiens la douleur et tu te tais.
Tu enlaces, et tu es fort.
Tu sens l’amour et tu es capable de tout ?
Une journée accomplie.
Tu pars, tu reviens.
Tu es heureux et tu ris.
Tu vis.