Zvezdani prah

Leti, leti, ptico moja
U oblake
U neba plav
Kuće su tvoje
Visina sjaj.
I sve si dalje
Ja oči sklapam
Da tvoje što duže
U mojima budu.
U blatu, u prašini
Duša mi sanja
Usana tvojih
Nežni trag.
Na dnu sam
Slomljenih krila
Srce mi peče ljubavi znak
Jer samo ti
Meni si drag.
Leti, leti, ptico moja
I sve si dalje,
U neba vis
Bledi, nestaje lika ti sen
Ostaje zanavek
Zvezdani prah.

Advertisements

Svetina

Ko stvara, izvrgnut je kritici, podsmehu, osporavanju, ignorisanju.
Najbezbednije je ne stvarati ništa, ne pokušavati ništa, biti po volji svetini i tako utopljen biti niko i ništa.
Ko iskorači na meti je.
Neosetljivost i surovost pomažu u opstanku, ali su kontradiktorni sa stvaralaštvom.
Stvaraoci su senzibilne duše.
Ne znam za neosetljivog stvaraoca. Za surovog stvaraoca. Možemo samo zamisliti koliko takve delikatne duše pate od poruge svetine.
Svako delo teži pokazivanju i u sebi nosi autorovu želju za priznanjem.
Nek jedan razume, dovoljno je.
Dvoje, već je radost.
Troje i više, znači na pravom si putu.
Ne odustaj delikatna dušo.
Stvaraj.
Voli.

KALEIDOSCOPE

Kroz vitraž u Notre Dame
prolazi svetlost
i u svojoj kaleidoskopskoj igri
hipnotiše
i vraća misli
ka tebi
čiji obris za tren
ta svetlost stvara
tražeći da uporno gledam
do tvog novog obrisa u njoj.

Igra boja
beskonačnog broja nijansi
iznova oblikuje tvoju senku
i kroz kaleidoskopsku čaroliju
ona se meša sa mojom.

Na trenutak zraci gube oštrinu
i boje postaju tamnije.

Čekam da se razigraju
kroz šarena stakla
i opet izazovu ushićenje
neograničenim spektrom
boja i oblika
poput tvoje duše.

KALEIDOSCOPE

A travers les vitraux de Notre Dame
La lumière transparaît,
Et dans son jeu kaleidoscopique
Hypnotise
Et ramène mes pensées
Vers toi
Silhouette éphémère créée
Par cette illumination,
M’obligeant à regarder intensément ses contours.

Le jeu des lumières,
Nuances infinies,
Façonne à nouveau ton ombre.
A travers la magie du kaléidoscope
Elle se mêle à la mienne.

Par moment le rayonnement perd de son intensité
Et les couleurs deviennent plus sombres.

J’attends qu’elles se remettent en mouvement
A travers les vitraux colorés,
Provoquant les frissons du spectre infini,
Silhouette et lumière de ton âme.