LIMUN, SREBRO I MANDARINE

Danas su stoljnaci bili zuti. U diskretnim separeima sve je bilo spremno za rucak. Okruzeni patuljastim biljkama limuna, punih, zrelih plodova, uzivali su na zimskom suncu. Svez miris citrusa razbijao je zabludu da su biljke vestacke.

-Danas pijemo belo vino, ne zelim da remetim harmoniju zute.

Nasmejao se neodoljivo. Zubi su mu bili savrseni, niko ne bi pomislio koliko se namucio dok nije ugradio implante. Izgledao je kao filmski glumac. Cime li sam ga zasluzila, pomislila je.

Kosa mu je bila srebrna. Vio je vitak, vretenaste gradje.

Godinu dana je svakog jutra prolazila pored njegovog restorana na putu do posla. Obicno bi vec otvorio i cistio ispred. Kada se vracala oko sest popodne, paznju joj je privlacila svaki dan druga postavka. Jednog dana to je bila roze varijanta sa cvecem u par tonova iste boje, stoljnacima i salvetama koje su se takodje koloritno uklapale. Neobicne case, vec postavljene za predstojecu veceru. Sutradan, zelena varijanta sa patuljastim bendzi biljkama, rezedo zeleni stoljnaci sa diskretnim prugama boje zemlje i salvetama u istoj boji. Prekosutra opet novo i svakoga dana drugacije. Posle izvesnog vremena pocela je da usporava korak dok je prolazila, radoznalo posmatrajuci novi aranzman.

Neverovatno, pomislila je. Ko ovo osmisljava, svaka mu cast. Verujem da je i hrana na istom nivou.

On je uvek bio tu, u  besprekornoj beloj kosulji pripijenoj uz telo, nadgledao i radio. Vec u godinama, vidi se, zagazio u pedesete, ali sa zivom mladalackom iskrom.

Tog narandzastog dana, patuljaste mandarine su bile izmesane sa ruzicama punih cvetova iste boje. Zastala je, i na salvetama su bile mandarine. Nasmejala se i krenula, ali on je stajao ispred nje…

K O R I C A

“Svežina krema od limuna, prelivena slatkoćom čokolade sa koricom koja ih povezuje i drži u ravnoteži.”
“Taj zalogaj priča priču.”
“Ili pesmu.”
“Ona je limun, sveža i kisela.”
“On je crn, sladak i težak.”
“Samo zajedno čine savršen spoj.”
“Prejaki su. Neophodna je korica.”
“Ko bi to mogao biti?”
“Zajedničke strasti.”
“Muzika.”
“Knjige.”
“More, šuma.”
“Boje.”
“Da li postoji mera za takvu lepotu?”
“Nema je.”
“Mora da se nađe.”
“Može da bude opasno.”
“Mora i može, ali ja ne mogu i neću.”
“Ne postoji način da odustanem od tebe!”
“Ne postoji!”

 

LA PELLICULE

« La fraicheur de la crème de citron associé au chocolat sucré réunis par une fine pellicule de pate qui les maintient en équilibre. »
« Cette bouchée raconte une histoire, »
« Ou un poème. »
« Elle est le citron, frais et acidulé. »
« Il est le chocolat, noir, sucré et épais. »
« Ils forment uniquement ensemble l’accord parfait. »
« Leurs aromes sont trop intenses. Une fine pellicule de pate est nécessaire. »
« Qui cela pourrait-il bien être ? »
« La passion commune. »
« La musique. »
« Les livres. »
« La mer, la forêt. »
« Les couleurs. »
« Existe-il un dosage pour tant de beauté ? »
« Il n’y en a pas. »
« Il faut le trouver. »
« Cela peut être dangereux. »
Cela doit l’être et peut l’être, mais moi je ne peux pas et ne veux pas. »
« Il n’existe pas de moyen de renoncer à toi ! »
« Il n’en existe pas ! »