S A M A

Vreme grabi napred. Razvija se nauka i tehnika, nova dostignuća reklo bi se u svim poljima, ali ipak uvrežena mišljenja i navike tvrdokorno opstaju.
Kada se ta tvrdokorna mišljenja i navike odnose na nešto dobro i korisno, sigurno je svima u interesu da ostanu nepromenjena.
Biti razvedena žena u Srbiji danas je podjednako teško kao i pre pedeset godina, kako smo imali prilike da slušamo od naših baka i njihovih prijateljica.
Ništa te priče u svojoj suštini nisu promenjene iako gazimo dvadeset prvi vek. Posebno je teško za ženu koja odluči da bude sama i svoja, bez potrebe da se ponovo uda, osim ako joj se ne desi ljubav iz snova. Ona svoje oslobođenje skupo plaća, ne ulazeći naravno u intimne razloge te odluke, koja je od slučaja do slučaja specifična.
Upravo iz tih razloga mnoge žene ostaju u lošim, teškim i za njih pogubnim brakovima, svesne šta ih tek čeka kada iz jednog pakla zakorače u drugi.
One onda pokušavaju da izbalansiraju nekako užas bračnog života tražeći ventile na raznim stranama, te tako ostaju u formalnoj, društveno prihvatljivoj zajednici, braku. Taj savez, kod prijatelja, rođaka, kolega, itd, iako poremećen prihvaćen je kao normalan. S druge strane, razvedena žena iako je nastavila život gde je za momenat zastala, zbog tog ni malo prijatnog iskustva razvoda, obeležena je i odbačena, iako je postupila mnogo iskrenije i nije htela da igra podlu igru forme.
Ona nastupa sama. Pojavljuje se sama. Deluje sama.
Prate je razne priče, intrige, ljage. Svakakav polusvet pokušava da joj podmetne nogu kada vidi da pravi iskorak.
Nju nema ko da štiti.
Nema formalnog muža, i pored njega ljubavnika. Mora sama da se štiti od nasrtaja polusveta. Na ljage, intrige i spletke obično na početku odmah ogugla, jer to je neminovnost naše sredine i mentaliteta. Ako se odluči da ima partnera, ili ako nije imala sreće ni tada u izboru, pa odluči da traga proglašava se kurvom. Ako se odluči da bude sama, onda je nadmena, arogantna, nešto joj fali ili je lezbejka.
Može se o ovoj temi govoriti mnogo. Ima tu materijala za čitavu studiju i svima je mahom to poznato, ali nije na odmet ukazati na primitivizam društava i još jednu diskriminaciju.
Diskriminaciju prema razvedenim ženama.

Advertisements

S N O B

Kako li je to biti snob? Narcis sa stilom.

Okvir u kome snob egzistira, čvrsta pravila ponašanja i izbora daju mu određene prednosti u odnosu na ostali deo društva. Samo nameće se pitanje, da li ga to čini srećnim? Većinu njih sigurnao, ali kako sve ima svoje izuzetke, tako se i kod snoba može javiti dilema. Da li izaći iz okvira zarad sreće ili mu ostati dosledan zarad interesa i nesrećan?
Zanemarljiv je broj onih koji prekrše pravila.
Narcis sa stilom, nije obavezno da bude isključivo skorojević, ali ono što jeste je da one koji su “ispod” posmatra sa potcenjivanjem, dok daje sve od sebe da se dodvori onima “iznad”.
Problem nastaje kada se snobu misli stalno vraćaju na osobu “ispod”.

Život voli da se igra, ali po svojim pravilima.

tumblr_ml3vy0v0Js1qe4y55o1_r1_500

S N O B

How is it to be a snob? Narcis with a style.

Framework within the snob exists, strict rules of behavior and choice provide him with certain advantages in comparison to the rest of society. But the question arises, does it make him happy? Most of them certainly does. Yet, as there are exceptions everywhere, a dilemma can also occur in the snob. To leave the framework for the sake of happiness or remain consistent for the sake of selfish interests and unhappy?
Negligible is the number of those who break the rules.
Narcis with a style, is not necessarily the nouveau riche, but certainly someone who with underestimation observes those who are “below”, while giving its best to ingratiate himself with those “above”.
The problem arises when the snob’s thoughts keep returning to the person “under”.

Life loves to play, but – by its own rules.

S N O B

Qu’est-ce qu’être snob ? Narcisse avec du style.

Le carcan dans lequel le snob existe, les solides règles choisies de comportement lui donnent certains avantages par rapport au reste de la société. Mais une question se pose, est-ce que cela le rend heureux ? La plupart d’entre eux oui, mais comme il y a des exceptions partout, il se peut que ce dilemme se présente chez le snob. Faut-il sortir du carcan pour être heureux ou y rester par intérêt et être malheureux ?
Le nombre de ceux qui brisent les règles est négligeable.
Narcisse avec du style, il n’est pas nécessaire qu’il soit strictement un parvenu, mais il est vrai qu’il observe ceux « d’en bas » avec mépris, alors qu’il donne tout pour atteindre ceux « d’en haut ».
Le problème surgit lorsque les pensées du snob reviennent sur ceux «d’en bas ».

La vie aime s’amuser, mais avec ses propres règles.