D U H

Unutrasnja lepota, lepota duse, harizma, snaga duha, koju neko nosi, ne mora direktno biti povezana sa fizickom lepotom. 

Cesto cujemo kad kazu: “Sta vidis u njemu ili u njoj?” 

“Vidim ono sto drugi ne vide.” 

Vreme cini svoje i telo stari, ako nema unutrasnjeg blaga, sta nam ostaje?

Kad pricamo o unutrasnjoj lepoti, Hans Kastorp je nosio u dzepu na srcu, uramljen snimak pluca Klavdije Šoša. Pitamo se zasto nije nosio njenu sliku, vec snimak njenih bolesnih pluca? 

Bio je zaljubljen u njen duh. Voleo ju je onakvu kakva jeste.

Da li je danas takva ljubav moguca ili je rezervisana samo za klasicne romane iz davnih vremena? U vremenu nadzora, drustvenih mreza, botoksa i silikona, nametanja modela vecne mladosti i diskriminacije starosti i bolesti. U vremenu laznih odnosa.

Mnogi ce reci, nije moguca, eventualno da je retkost, kao primeri nekih vrsta zivog sveta pred izumiranjem. 

“Ne ulepšavaj svoje telo već svoje srce i dušu. Jer spoljašnjost je ono u šta gledaju stvorenja, a unutrašnjost ono u šta gleda Stvoritelj.” Rumi

Sustina je uvek ispod. Treba samo malo da se zagrebe.

Koliko nas je sposobno da pronikne u sustinu? Da li se ta sposobnost jednostavno ima ili se moze steci kroz iskustvo? 

“Obojica su imala nesto sto poseduju malobrojni: sposobnost da proniknu u stvari, da otkriju tajnu sustinu skrivenu ispod pojavnog oblika.” Huan Gomes Hurado (misli na Sekspira i Servantesa)

Nezne duse

„Ne mogu se sporazumeti oni koji govore istim jezikom. Sporazumeti se mogu samo oni koji dele ista osećanja.” Rumi

Nezna bica stalno preispituje sebe zbog tudjeg bezobrazluka. 

Sto se vise udubljuju, sve vise ulaze u lavirint iz koga nema izlaza, dolaze do apsurda, do sopstvenog ponistenja. 

Nema svrhe udubljivati se ni u porive zluradih, manijakalnih stvorenja. 

Nastavljas svojim putem. 

Guras svoju pricu. 

Pomognes kome mozes, i ne zaustavljas se preterano. 

Povrsnost je majka srece. 

Mislim na povrsnost u medjuljudskim odnosima, jer dubinsko povezivanje s nekim je retkost, kao kad bi nasao dijamant u rudniku uglja.

Nezna bica ocekuju neznost i paznju koju oni nesebicno poklanjaju i prosipaju oko sebe.

Ljubav, razumevanje, saosecanje…Svakojaka duhovna blaga koja nose u sebi rasipaju kao zvezdani prah i ostavljaju trag. Samo, takva bica su retka. 

Oni nose talente. 

Imaju dar za stvaranje. 

Pravdoljubivi su, raduju se s drugima. 

Placu s drugima. 

Zbog svoje prefinjenosti i tananosti duse, jako su ranjivi. 

Pojacanog senzibiliteta, dotice ih sve. 

Sazimaju se sa okolinom, upijaju , prelivaju. 

Boli ih. 

Ranjava ih. 

A zlo je zlo. 

Ljubomora, zloba i pakost, znaju te slabosti i ranjavaju sto vise mogu. 

Ne mogu da podnesu ta duhovna blaga koja ih peku kao zar. 

Gledaju kako ce da povrede, uvrede, ukaljaju, oblate, sapletu, potpletu, podbodu, rane, satru, ponize. 

Nezna bica, placu, pate, slabe. 

Mogu da se razbole i izgube zivot zbog bola koji im zadaju zli ljudi. 

Samo, oni su bozija stvorenja. 

Bog im je dao te talente i on ih cuva. 

Bdi nad njima i ne da da propadnu. 

Zbog odricanja i borbe, daje im moc da pobede zlo. 

Da uspeju. 

Da nadju svoj put i uberu plodove svoga rada i dobrote. 

Zato nezne duse, ne plasite se! Iako tanane, snagu vam daje Bozija sila. 

Srecno!