Danas su stoljnaci bili zuti. U diskretnim separeima sve je bilo spremno za rucak. Okruzeni patuljastim biljkama limuna, punih, zrelih plodova, uzivali su na zimskom suncu. Svez miris citrusa razbijao je zabludu da su biljke vestacke.
-Danas pijemo belo vino, ne zelim da remetim harmoniju zute.
Nasmejao se neodoljivo. Zubi su mu bili savrseni, niko ne bi pomislio koliko se namucio dok nije ugradio implante. Izgledao je kao filmski glumac. Cime li sam ga zasluzila, pomislila je.
Kosa mu je bila srebrna. Vio je vitak, vretenaste gradje.
Godinu dana je svakog jutra prolazila pored njegovog restorana na putu do posla. Obicno bi vec otvorio i cistio ispred. Kada se vracala oko sest popodne, paznju joj je privlacila svaki dan druga postavka. Jednog dana to je bila roze varijanta sa cvecem u par tonova iste boje, stoljnacima i salvetama koje su se takodje koloritno uklapale. Neobicne case, vec postavljene za predstojecu veceru. Sutradan, zelena varijanta sa patuljastim bendzi biljkama, rezedo zeleni stoljnaci sa diskretnim prugama boje zemlje i salvetama u istoj boji. Prekosutra opet novo i svakoga dana drugacije. Posle izvesnog vremena pocela je da usporava korak dok je prolazila, radoznalo posmatrajuci novi aranzman.
Neverovatno, pomislila je. Ko ovo osmisljava, svaka mu cast. Verujem da je i hrana na istom nivou.
On je uvek bio tu, u besprekornoj beloj kosulji pripijenoj uz telo, nadgledao i radio. Vec u godinama, vidi se, zagazio u pedesete, ali sa zivom mladalackom iskrom.
Tog narandzastog dana, patuljaste mandarine su bile izmesane sa ruzicama punih cvetova iste boje. Zastala je, i na salvetama su bile mandarine. Nasmejala se i krenula, ali on je stajao ispred nje…
